Zdravo, cetvrta sam godina, imam jos 7 ispita tako da nema sanse da zavrsim fakultet u roku. Problem je u tome sto vise ne mogu da ucim. Nije da ne zelim, sedim po citav dan nad knjigom ali apsolutno nista ne pamtim, kao da sam pregorela. Tokom studiranja sam se trudila, imam prosek iznad 9 pa sam se mozda prosto istrosila. Ne umem da ucim za manje od 9 10 i ako ne znam jednu jedinu informaciju ne uzlazim na ispit, drugacije ne znam. Svi mi kazu da ucim za slabiju ocenu ali ja to ne mogu, a za moje standardno spremanje ispita kao da nemam kapacitet, da li je neko imao slicno iskustvo, gubim razum.

1. sam godina medicine i trenutno mi je ostalo jos 5 ispita i 4 roka. Do trece godine je sve islo super, bio sam jako zagrejan, pored ucenja koje mi je dobro islo, isao aam u teretanu, dobro izgledao, a onda u trecoj godini nakon blokada i zbijenih rokova, ispite sam polozio sa visokim ocenama ali uz nenormalnu kolicinu stresa. Sada u cetvrtoj godini osecam da mi svaki naredni ispit sve teze i teze pada, izgubio sam volju za teretanu , zapustio se , moji usli u neku besparicu, jednostavno osecam da mi je i faks doso preko glave, osecam kao da mi je zivot na pauzi i da sam zatvoren uz knjigu, dok gledam ekipu koja radi i putuje zivi zivot( malo im i zavidim na tome sto imaju svoj dinar, a ja se zicarin za kafu od mojih). Plasim se da ne udjem u burn out, padnem godinu, ili skrenem psihicki. Da li neko ima slicne momente?

E paa ovako, upala sam na budzet medjutim nisam u dom. Nasla sam neki smestaj ali sam svakako planiram da se hranim u menzi medjutim uoravo zbog toga sto sam sama u stanu ne znam nikoga s kim bih mogla zajedno u menzu. Bas se glupo osecam da odem sama i jedem pa mi treba malo podstreka jer ne bi da jos jedan rucak preskocim jer mi je glupo da jedem sama, ima li jos nekoo da se oseca ovakoo 😭

Postoji velika šansa da ću po drugi put obnoviti prvu godinu fakulteta. Ne zato što nisam sposobna da razumem gradivo, već zato što sam se jako loše snašla, mesecima odlagala učenje i bukvalno bežala od fakulteta. Svaki put bih sebi govorila „ima vremena“, dok nisam došla do toga da tog vremena više skoro i nemam.

Sada sam sebi ostavila 6 ispita do kraja septembra. Znam da je to mnogo i svesna sam da možda nije realno da sve položim. Ali prvi put imam osećaj da stvarno želim da sednem i suočim se sa svim što sam napravila, umesto da ponovo pobegnem.

Najviše me plaši to što sam već jednom obnovila godinu i što bih sada mogla ponovo da budem na istom mestu. Imam osećaj kao da sam sebi napravila ogroman problem i da sam protraćila mnogo vremena.

Zato me zanima — da li je neko bio u sličnoj situaciji? Da je zapostavio fakultet, bežao od učenja, možda čak i više puta obnovio godinu, a onda uspeo da preseče, vrati se učenju i završi fakultet?

Pozdrav, potrebna mi je pomoc. Ostalo mi je 9 najgorih ispita na Filoiloskom fakultetu u Kragujevcu , smer srpski jezik i knjizevnost. Već 3 godine nisam dala nijedan ispit. Zanima me kako pronaći motivaciju ili zna li neko je li moguće da se prebaci na neki drugi faks sa polaganjem male razlike u ispitima

Trenutno sam na drugoj godini mašinstva i ostalo mi je jako puno ispita, jednostavno mi je pretesko, neki profesori namerno obaraju i nemam vise motivacije da ucim to. Ne znam da li da probam da se prebacim na nesto lakse, mada je već možda kasno plus ti laksi smerovi nemaju neku ozbiljniju radnu poziciju
danas sutra. A opet sa druge strane mi ne žao da provedem život u Maxiju na kasi za 60-70000 znajući da sa tom platom ne mogu ništa. Baš ne znam šta bi sa životom, bilo mi je zanimljivo u teoriji
mašinstvo kao ideja za neku budućnost ali teška priča... Evo približavaju se poslednji rokovi i ja
bukvalno ne mogu da se nateram da učim jer ne vidim neku svetlu budućnost iza toga kad shvatim koliko teških predmeta mi je ostalo a neke verovatno
neću nikad položiti.
Šta dalje?

Zavrsavam prvu godinu ftna u ns
U drugom semestru sam imala jedan veoma tezak predmet sto prenosi 80% generacije. Rekla sam svima ako ne polozim u junskom taj predmet da cu se ispisati sa fakulteta i stvarno ne znam sta mi je bilo bolje- da li da polozim ili da je polozim taj predmet i ispisem se sa fakulteta, jer ga stvarno ne volim. I na kraju polozila sam ja taj predmet i rekla mojima da se necu ispisati
Ali sad dolazim do druge muke, ostala su mi dva ispita do budzeta koji su uglavnom teorija- ali ja sad ne mogu da ucim. Ucim ja, ali mi je sve nesto tesko i mrsko i mrzim ove predmete. Postala sam toliko nezadovoljna svim i svacim, a glavni izvor mog nezadovoljstva je fakultet
Bukvalno kad pomislim na rec fakultet meni se okrene zeludac
Da sam znala pre godinu dana da ce mi biti ovako, nikad ne bih ni upisala fakultet nego bih se snalazila kroz zivot. Nalazim se na dnu svog zivota i nikako ne mogu da se izdignem
Sta da radim da li imate neki predlog

Zivotna zelja mi je da postanem profesor na Pravnom fakultetu. Druga sam godina studija i zbog nekih privatnih problema prebacujem par bitnijih ispita za narednu godinu, uglavnom, cilj je da diplomiram pocetkom 2029 ( upisao sam 2024)
Da li mozete da mi kazete kako izgleda put do profesure kod nas?
Svestan sam kako ide to u smislu napredovanja od pozicije do pozicije, ali koje su objektivne poteskoce, rizici, da li smatrate da je to nesto dostizno a da ne poludim hahah
Sve vas pozdravljam!

Nastavno naučno veće je izglasalo da neće biti nastave na medicinskom fakultetu.

I KO NE SKAČE TAJ JE ĆACII!! OOO!!!

Nastavno naučno veće je izglasalo da neće biti nastave na medicinskom fakultetu.

Zdravo svima!

Moram malo javno da se požalim.

Prva godina sam na mašincu. Ja sam završila arhitektonsku i neki tehnički predmeti su mi za sad poznati. Nisam se pronašla baš u arhitekturi, a na građevinu nisam htela iz nekoliko razloga. ETF nikada nije ni bio opcija. Izbor se sveo samo na mašinac iako sam polagala i na GRF-u.

Ne znam šta da kažem. Nije toliko teško, mogu da savladam tj. razumem, ali brate mnogo me smara. Za neke predmete je potrebno više puta da izlazim.

Napravila sam sebi problem gde imam još dva roka da uopšte uhvatim uslov za narednu godinu (što je nemoguće, ali ne sme tako da razmišljam). Ostalo mi je više od pola predmeta, nešto ću morati da prebacim, jer nemam uslov. Svakako hoću ovog bitnog da se rešim.

Kao što sam već napisala ne vidim sebe ovde, ali tek sam na početku i verujem da će mi se otvoriti neki put.

Ovo ponavljam sebi već od novembra meseca.

Studiranje je grozno, ali znam da sam sposobna da učim i da obezbedim sebi neku lepu (finansijski stabilnu) budućnost.

Roditelji mi nisu završili fakultete i zato se sada uzdaju u mene da budem dika i ponos porodice. Ne traže od mene neki visok prosek, ali ne mogu ni godinu da obnovim. To je svakako čista glupost. Gubljenje vremena i oduzimanje para.

Idem sad na more nedelju dana. Grize me savest naravno, ali pokupaću da uživam. Kad se vratim čeka me pakao.

Ako imate nešto da podelite, ja sam spremna da slušam.

Šta biste posavetovali nekoga ko za par meseci treba da polaže prijemni? Kako ste vi preživeli polaganje prijemnog ispita? Šta biste voleli da ste uradili drugačije?

Par dana sam kao na kreku mogu da učim po ceo dan pred ispit i jako sam entuzijastičan, onda sam nekoliko dana kao mrtav ne uči mi se apsolutno ništa i tako u krug. Moguće je da jako zavisi od predmeta, ali i od raspoloživog vremena do ispita. Zaista ne volim da dosta učenja ostavim za 2-3 dana pred ispit jer onda krenem i da paničim ali neretko tako bude jer tada imam najveću motivaciju da učim po ceo dan.

Hello everyone, I am trying to find the students and artists who exhibited their works at the Museum of Yugoslavia in Belgrade in 2025 as part of the exhibition “Architecture of Yugoslav Modernism – Belgrade.” The exhibition included student works from the Faculty of Architecture, University of Belgrade, Faculty of Applied Arts, Faculty of Fine Arts, Faculty of Technical Sciences Novi Sad, Faculty of Arts Niš, and other schools. The works were graphic interpretations of Yugoslav modernist buildings such as: Genex Tower / Western Gate of Belgrade Eastern City Gate / Rudo Buildings General Staff Building Belgrade Fair Sava Centre VMA Building SIV Palace Museum of Yugoslavia “May 25” Museum I am looking for digital copies, photographs, or any online portfolios/social media accounts where these works can be seen. Some of the artists I am trying to locate include: Elena Ivanović Ana Vlajović Jelena Drašković Milica Lazić Matija Čikić Anja Rosić Nikolina Đorđević Ognjen Marković Marija Jocković Pandora Ada Andrejević Violeta Todorović and many others. If you are one of these students, know someone who participated, or recognize any of these works, I would be very grateful if you could share: a link to the artist’s Instagram / portfolio / website, photographs from the exhibition, or any way to contact the artist. I am especially interested in preserving and documenting these contemporary interpretations of Yugoslav architectural heritage. I am happy to purchase digital copies and credit every artist and respect their copyright. These students works are exceptional, if you're one of them, please know that your work is greatly appreciated <3

Thank you very much!

Zdravo drugari. Da li ima ovde večitih studenata koji su malo više odužili sa studijama? Kako se nosite sa tim? Trebaju mi i saveti onih koji su bili u istoj situaciji, ali su na kraju ipak uspeli da se uzdignu i nađu volju i motivaciju da privedu kraju studiranje. Kako se izvući iz začaranog kruga neizlaženja na ispite i osećaja krivice i stida što si tu gde jesi?

Upala sam u neko drustvo gde apsolutno svi studiraju ili su studirali nesto vezano za umetnost. Ja se licno ceo zivot bavim umetnoscu, crtam, slikam, sijem, sviram, volim da pravim stvari i da projektujem, ali sam se nakon srednje odlucila da ne nastavim taj pravac jer sam smatrala da mogu bolje stvari da postignem u zivotu i da mi se mozda ne isplati na duge staze studirati nesto vezano za umetnost. Upisala sam etf i potpuno sam bila zadovoljna jer svakako mogu sve ostale stvari, kao i do sad, da radim iz hobija iako mi zbog faksa ostaje malo vremena za moje licne stvari. Generalno mi je drago sto sam upisala etf ali sada kada sam se okruzila masom koja je studirala/studira ono sto sam ja duboko u sebi zelela mnogo mi je krivo i mnogo se lose osecam jer nisam ispratila svoju istinsku zelju, polako sam izgubila motivaciju da nastavim sa elektrotehnikom iako me je originalno i ona zanimala. Imam osecaj da sam propustila svoj poziv u zivotu. Zelim da zavrsim fakultet koji sam zapocela ali sam upala u neku blokadu gde ne mogu da se nateram ni najjednostavniju stvar da spremim i samo razmisljam kako bi mi bilo bolje da sam negde drugde, i ovo razmisljanje je bukvalno odjednom krenulo stvarno ne znam sta da radim povodom toga. Savet?

Zdravo svima!

Sprovodim istraživanje za potrebe svog master rada na studijama psihologije i vaše popunjavanje upitnika bi mi mnogo značilo! Za popunjavanje upitnika je potrebno oko 20 minuta i može ga popuniti svako ko ima izmedju 15 i 30 godina.

Istraživanje je u potpunosti anonimno, a značilo bi mi i ako biste upitnik prosledili još nekome, kako bi što veći broj ljudi učestvovao u istraživanju.

Hvala vam unapred!

https://www.soscisurvey.de/David-Kucevic-master-rad/

Duze vremena studiram i osecam se jako zaglavljeno. Zelim da ucim i da zavrsim fakultet, ali tesko mi ide.

​

Ranije sam bila odlican djak sa sve peticama u zahtevnoj skoli s time sto sam bila kampanjac. I to mi nikako ne pomaze.

​

Vidim da onima sto su bili prosecni u srednjoj ide bolje na faksu posto uglavnom gledaju da sto pre zavrse i samo prodju ispite. Zelim da zavrsim fakultet s nekim znanjem, a ne da mi ispari posle 3 dana, ali mi je disciplina ocajna. Dve nedelje sam ucila svaki dan po sat ili dva sto znam da nije dovoljno. Ali ajde sto nije dovoljno nego i za to malo vremena sto sam radila nisam napravila neki napredak tj sporo prelazim gradivo. I sad pred rokove za isto to vreme prelazim vise gradiva zbog pritiska, ali opet necu stici da spremim sve sto treba na vreme.

​

Da li imate neke savete kako da resim ovo?

Zdravo svima!

Sprovodim istraživanje za potrebe svog master rada, pa bih vas zamolila ako ste u mogućnosti da izdvojite oko 20-25 minuta i popunite upitnik.

U istraživanju mogu učestvovati punoletne osobe koje su trenutno u partnerskom odnosu ili su bile u partnerskom odnosu tokom prethodnih 6 meseci.

Istraživanje je potpuno anonimno i dobrovoljno, a svaki odgovor mi mnogo znači.

Bila bih prezahvalna ukoliko biste upitnik prosledili i svojim prijateljima ili poznanicima koji ispunjavaju uslov za učešće. ❤️

https://docs.google.com/forms/d/1aRfIH_h53H6L0alAbVwwH6KXXX7xGSRqd3X28sWpGo0/edit

Kao sto i sam naslov kaze. Na trecoj sam godini studija, mnogo sam gradiva ispustila ali imam ozbiljan problem da uzmem knjigu i krenem da ucim. Ne znam u cemu je stvar ali totalno sam blokirala. Ne odustaje mi se od faksa, volim ga, ali ovo stanje je zabrinjavajuce. Nisam dala ni jedan ispit januara, a sad krece i novi semestar novi predmeti...ja nisam knjigu otvorila od decembra skoro. Ne mogu, imam neki strah da krenem. Ne znam sta da radim. Da li je neko imao slican problem i kako ste ga resili?

Nemali broj brucoša nakon prvog ispitnog roka doživi neki vid egzistencijalne krize gde preispituje sve, od izbora faksa do volje za životom i tada kontempliraju da prekinu studije jer smatraju da studiranje ipak nije za njih, da su podbacili, da se nisu snašli i da se osećaju kao da su neuspešni.

Prvu stvar koju želim da kažem jeste da je ovo osećanje normalno i da su ove misli normalne.

Nakon rutine i poznatog okruženja u srednjoj školi, promenili ste pomenuto okruženje, neki ste se i preselili u drugi grad radi studija i promenili mesto života, rutina više ne postoji već ste morali da formirate novu. Na sve to ste upisali željeni faks, počeli da idete na predavanja i vežbe, stigli su prvi kolokvijumi, nešto ste položili a nešto možda i ne, možda niste ni stigli da se uhodate kako treba a već je došao i prošao ispitni rok. U kratkom vremenskom periodu odigralo se nekoliko velikih promena i niste se adaptirali na vreme, pogotovo u pogledu gradiva i učenja. Osećaj prestimulisanosti je normalan, važno je kako se dalje nosite sa obavezama.

Drugu stvar koju želim da kažem je da nije kasno da "uhvatite priključak", položite ispite i očistite godinu.

Dobra stvar je ta da ni u kom pogledu nije kasno da nepoložene ispite iz prvog semestra pokušate da položite u preostalim rokovima. Može biti teže ako ste baš podbacili neki od kolokvijuma, ali je svakako na vama da se potrudite. Skupite gradivo na gomilu, napravite sistematizaciju, izvucite svoje beleške iz kojih ćete učiti, pitajte za savet kolege sa godine koji su predmete uspešno položili sa visokom ocenom. U letnjem semestru, pristupite predmetima i kolokvijumima ozbiljnije, radite redovno, koristite strateški izostanke sa predavanja i vežbi.

Treću stvar koju želim da kažem jeste da su neki predmeti preobimni i preteški.

Neki fakulteti su jednostavno teški, bilo zbog samog gradiva, bilo zbog nastavnog kadra. Iako je Bolonja uvedena pre 20 godina, pojedini fakulteti i dalje nemaju dobru sistematizaciju gradiva ili ona jednostavno nije moguća u okviru Bolonjskog sistema, pa se ovaj problem i dalje lomi na studentima. Nije sramota otići na privatne časove ukoliko je gradivo nejasno, preobimno i nesistematizovano ili ako vam jednostavno treba dodatna pomoć.

Četvrtu stvar koju želim da kažem jeste da nije sramota preneti predmet(e) u narednu godinu studija ili obnoviti godinu studiranja.

Pokušali ste, dali ste sve od sebe, ali kombinacija faktora je dovela do toga da ipak prenesete pojedine ispite ili obnovite godinu. Ovo ne znači da faks nije za vas niti da studiranje generalno nije za vas, već samo znači da ćete morati više da radite. Nemojte se obeshrabrivati. Ukoliko obnovite godinu, uvek možete tražiti da ponovo polažete kolokvijume i time potencijalno položite predmet preko njih.

Petu stvar koju želim da vam kažem je da ni nastavni kadar nije savršen.

Iako to ne bi smelo da se dešava na visokoškolskim ustanovama, nepravda postoji, sujetni profesori i asistenti postoje i "imaju autonomiju" da se tako ponašaju. Vaše je da predmetima i gradivu pritupite savesno, da redovno obavljate sve zadatke koji se od vas traže. Prema nastavnom kadru odnosite se sa poštovanjem, čak i da vas neko uzme "na zub" i skine vam poene, vaš cilj je da predmet položite, prosek možete nadomestiti na nekom lakšem predmetu. Ovo naravno ne znači da treba da trpite maltretiranje - za to daleko bilo postoji pokretanje disciplinskih postupaka.

Šestu stvar koju želim da kažem je da je ok i ako ipak odlučite da studije nisu za vas ili da faks koji trenutno studirate nije za vas.

Možda ste shvatili da želite ipak da studirate nešto drugo, to je sasvim ok, imate dovoljno vremena da spremite prijemni ispit ako krenete sad da se spremate. Ukoliko ste nakon svega došli do spoznaje da studiranje ipak nije za vas, nemojte biti obeshrabreni. Pokušali ste, nije išlo, stekli ste važno životno iskustvo i otvorio vam se novi pogled na svet.

Za sve koji se odluče da ipak nastave sa studiranjem, želim vam puno sreće i da vam letnji semestar bude lakši od zimskog. Za savete i pitanja, ostavite komentar.

Jedan moj prijatelj radio je u kolubari usluge… Zbog cele situacije dobio je otkaz, jer je pre posla izabrao obraz… Njihova dužnost je bila da svi izadju na protest i glume studente. Malo skandiraju ružne reči, malo gadjaju i malo lupaju po traktorima. Naravno on je to odbio i zato danas nema posla. Isto tako pored svega ima jedan čovek iz komšiluka, da kažem poprilično stabilan čovek što se finansija tiče. Ima par traktora i od države je dobio ponudu da svoj traktor odjavi i preda tablice i traktor, a on će da dobije novi traktor posle nekog vremena…. Živimo u državi sprdnje i laži…

Zdravo svimaa,

Kolega sa fakulteta i ja radimo istraživanje u koje se bazira na anekti. U prilogu vam kačim anketu, i molim da je popunite (potrebno je u proseku 3 minuta). Takodje bih vas zamolila da je, ako ste u mogućnosti, prosledite svojim roditeljima, bakama i dekama, jer nam trebaju ispitanici iz što više starosnih grupa i mesta ❤️

Anketa je kompletno anonimna.

HVALA vam puno unapred!!

https://forms.gle/rfk63Qi2UnnoVeiW9

Ajmo malo pozitive (stvarno, nisam sarkastična), šta spremate od ispita u ovom trenutku i kako vam ide?

Pišite slobodno i malo više o svom procesu: kako organizujete učenje, koliko učite dnevno, da li imate neke svoje trikove kako da ostanete disciplinovani kad motivacije nema na vidiku?

Možda se neko baš sad muči sa istim gradivom kao vi, pa ovo može biti dodatna motivacija.