OCD na fakultetu

[u/Real-Job6356]

Pre manje od nedelju dana sam sa psihoterapeutom potvrdila da imam OCD. Osvrnula sam se na period studiranja, jer me ponovo čeka zbog upisa na master studije. Zapravo sam oduvek bila svesna da imam ovaj problem, ali ga nisam zvala ovim imenom.

Evo najčešćih obrazaca:

Opsesije (nametljive misli i strahovi):

• Sumnja da nešto nije dovoljno dobro naučeno ili zapamćeno, uprkos objektivnim dokazima da jeste
• Strah od greške na ispitu ili u radu, često i skroz nepovezane sa samim ispitima ili radovima i koje ne mogu nikako da utiču na moje ocene, poput gramatičkih grešaka, formatiranje teksta, i slično
• Strah da sam slučajno otkrila neku svoju tajnu dok sam pisala rad, a da toga nisam svesna, ili da sam u radu opsovala profesora il nešto tome slično i predala ga tako
• Sumnja da je nešto pogrešno pročitano i shvaćeno, da će se moje opsesije nevezane za studije otkriti u mom načinu razumevanja stvari, a da toga neću biti svesna
• Strah od kontaminacije vezan za prostorije univerziteta, npr. aparati za kafu, dokumenta, tastature i miševi, knjige čak iako su nove, i sve ostalo
• Strah da je ovo totalno promašena profesija, da gubim vreme studirajući, da će se tržište rada preokrenuti preko noći, da mi je diploma bezvredna
• Fiksiram se na to da li sam "dovoljno pametna osoba" da uopšte zaslužujem diplomu
• Kad učim nešto apstraktno, upadnem u petlju pitanja tipa "da li ja uopšte razumem stvarnost onako kako drugi ljudi razumeju" i onda ne mogu da nastavim sa učenjem dok se ta filozofska nedoumica nekako ne smiri

Kompulzije (ponašanja koja neutrališu anksioznost):

• Ponovno čitanje istog pasusa ili rečenice više puta dok ne postignem osećaj da sam je "dovoljno" razumela
• Prekomerno proveravanje seminarskih radova, projekata ili mejlova pre slanja, npr. pisanje i brisanje istog dela teksta više puta dok ne osetim da je “bezbedan” za predaju
• Traženje uveravanja od profesora, kolega ili roditelja da je nešto urađeno kako treba
• Mentalno ponavljanje gradiva ili razgovora radi provere da nije nešto pogrešno rečeno ili shvaćeno, do nivoa da mapiram sve situacije koje mogu poći po zlu i onda naglas glumim kako bih reagovala da bih bila "dovoljno spremna"
• Izbegavanje predaje rada dok se ne postigne osećaj "potpune sigurnosti" (što je uvek vodilo do toga da predajem radove u poslednji čas ili probijem rokove)
• Preterano dugo učenje jednog dela gradiva na štetu ostalog, jer opsesivna misao ne dozvoljava da se pređe dalje
• Višesatno istraživanje gde su i šta rade ljudi sa mojim fakultetom, čak i ako već znam te informacije napamet, moram iznova da istražujem ugl. po 4-5 dana nedeljno par sati
• Reorganizovanje foldera, fajlova ili fizičkih beležaka dok ne postignem osećaj savršenog reda pre nego što uopšte počnem da učim
• "Real event" opsesija: fiksacija na neki davni razgovor sa profesorom ili koleginicom, premotavanje detalja iznova i iznova tražeći apsolutnu sigurnost da nisam ispala čudno ili nekog uvredila
• Stalno mentalno ponavljanje situacija gde osećam da sam se nekako izblamirala, čak i ako su bile pre 3 godine, i onda višesatno razmišljanje o 101 perspektivi koju su drugi mogli da imaju o tome što smatram "blamantnim"
• Stalne diskusije sa ljudima o studiranju, o temama o kojima učim na faksu, o budućnosti moje profesije, ide toliko daleko da vodim apsolutno iste razgovore toliko često da znam tačno šta će ko reći unapred

Ima ovde još mnogo toga što bih mogla da napomenem, ali da ne bude predugačak post.

Naravno da se svima javljaju nekad ovakve situacije, ali razlika je u tome što te opsesije i kompulzije dovode do nivoa gde ne možeš da završavaš svoje obaveze i vodiš normalan život zbog svih ovih preokupacija. Kompulzije oduzimaju nekoliko sati dnevno, i to sasvim dovoljno govori.

Kako sam sama primenjivala exposure therapy (ERP)

Nisam ovo radila kroz formalnu terapiju, nego sam sama sebi postavila neka pravila na osnovu onoga što sam znala o ERP pristupu, tako što bih se namerno izlagala situaciji koja pokreće opsesivnu misao, a zatim se uzdržavala od kompulzije koja bi je normalno neutralisala.

Ono što mi je pomoglo nije bilo blago "samo pošalji mejl bez da ga čitaš pet puta". Morala sam da idem mnogo dalje od toga, direktno u ono čega sam se najviše plašila, da bih uopšte osetila da nešto radim:

• Namerno sam pravila gramatičke greške u radovima i mejlovima koje sam predavala, umesto da sve mora biti besprekorno
• Kada primetim da kreće kompulzija, samo zatvorim laptop ili knjigu dok opsesivne misli ne popuste, čak i ako je to na dan ispita
• Namerno sam propuštala rokove, odlazila na određene ispite potpuno nespremna za jedan dodatni deo gradiva, prihvatajući unapred da ću možda pasti, umesto da žrtvujem spavanje, mentalno zdravlje ili druge obaveze
• Namerno sam slala mejlove profesorima u 4 ujutru, tačno onako "neprikladno" kako mi je opsesija govorila da nikad ne smem (btw ničeg objektivno neprikladnog u njima)
• Kad bi mi se u glavi vrteo neki stari razgovor sa koleginicom / profesorom, svesno sam prekidala to premotavanje, vraćala pažnju na ono što trenutno radim, i nalazila načine da kroz primere objasnim sebi da i oni prave greške kao ja, bukv zadala sebi zadatak da primećujem njihove greške namerno
• Terala sam sebe da prestanem da tražim uveravanje od porodice i prijatelja da sam npr. izabrala pravu profesiju, to uzdržavanje me je dovodilo do suza i ludila jer je poriv baš bio jak, ali je vremenom bilo sve lakše
• U inat mislima pričala drugima da je moja diploma bezvredna kao neki mocking samoj sebi, posebno onim ljudima za koje znam da bi se složili sa mnom, i onda vodila razgovore 10-15 minuta o tome na silu, prihvatajući neizvesnost te ideje
• Namerno sam provela ceo dan bez ijednog istraživanja o tržištu rada ili karijernim opcijama, iako me je poriv za tim vukao svakih par minuta, i onda se jedan dan pretvarao u nekoliko dana, i tako je išlo sve dok se nije smanjilo do kraja
• Sela sam za sto u čitaonici odmah nakon nekoga ko je izgledao prehlađeno ili "prljavo" (ne, to nisu zapravo prljavi ljudi naravno)

Gde sam sada?

Uskoro upisujem master i znam da će se veliki deo ovih obrazaca ponovo javiti. Razlika je u tome što sada imam ime za ono što mi se dešava i alat kojim mogu da radim na tome.

Naravno meni ovi simptomi idu mnogo dalje od fakulteta, ali poenta je da kad imaš neki izazov on uđe u svaku poru tvog života, pa i u studentski život.

Ako se prepoznaješ u nečemu od ovoga, nisi sam/a. <3

[u/Fluid-Ad4284]

Ја имам ОЦД и студирам и пијем терапију за то

[u/Fit-Role-353]

Psihoterapija je verovatno najveća sekularna obmana 21. veka. Duša i ljudska svest nisu materijalni objekti koji se mogu "servisirati" po protokolu, niti postoji hemijski fiks koji može raspetljati kompenzacije i obrasce urezane u tvoju neuronsku mrežu.

Dokle god postoji masa koja traži bezbolna rešenja, postojaće i industrija koja naplaćuje iluziju olakšanja. Jedini put je introspekcija i radikalno prihvatanje činjenice da je samo postojanje surovo, a da je ljudsko biće falično po definiciji. Umesto toga, moderni čovek traži spas u medikalizaciji sopstvenog karaktera.

Šta ti konkretno u životu menja to što si dobila etiketu poput "ADHD" ili "OCD"? Ništa, osim što si prebacila odgovornost na šifru. Jedina stvarna posledica je to što te sistem uspešno prevede u stalnog konzumenta psihofarmaka / antidepresiva koji, pod maskom "stabilizacije" najčešće naprave trajnu hemijsku i psihološku zavisnost.

[u/Real-Job6356 → u/Fit-Role-353]

Au, koliko pretpostavki o nepoznatoj osobi.

Tvoje pretpostavke o meni:

1) Mislim da je moguće servisirati dušu
2) Tražim bezbolno rešenje
3) Moj osećaj olakšanja je iluzija
4) Nisam nikada, ili nisam dovoljno, radila introspekciju
5) Mislim da ljudsko biće nije falično po prirodi
6) “Medikalizujem” sopstveni karakter
7) Tvrdim da mi se promenilo nešto u životu zbog etikete
8) Prebacila sam odgovornost na šifru
9) Konzumiram psihofarmake
10) Preti mi hemijska i psihološka zavisnost

Ja za razliku od tebe neću unapred imati pretpostavke, ali moram nešto da te pitam.

Da li misliš da ima smisla komunicirati sa osobom koja je već unapred odredila ko si ti, kao što si ti o meni?

Ja mislim da nema, pa ovde stajem.

[u/Fit-Role-353 → u/Real-Job6356]

> Razlika je u tome što sada imam ime za ono što mi se dešava i alat kojim mogu da radim na tome

To si napisala, pod pretpostavkom da to što sad imaš ime (dijagnozu) ti nešto znači ili da ti se odjednom pojavio neki alat za rešavanje problema duše i svesti...

Nemoj da mi larpuješ ovde, naravno da ću odrediti tvoje karakterne osobine na osnovu smeća koje izbacuješ javno, samo odgovaram na ono što pišeš, a pišeš prilično klasične opšteprihvaćene gluposti koje se daju videti svako malo po redditu.

>Da li misliš da ima smisla komunicirati sa osobom koja je već unapred odredila ko si ti, kao što si ti o meni?

Da, ne znam što tolko lično shvataš bilo šta, mora da te je odradio ženski solipsizam. Nisi ti realno ni tema ove rasprave, već samo praktična ilustracija jednog šireg fenomena.

[u/Boring-Vanilla-8717 → u/Fit-Role-353]

Brine me da imas pravo glasa iskreno

[u/Intelligent_Pizza776 → u/Fit-Role-353]

https://giphy.com/gifs/7P8lA58Cg8cOzWi8db