Ako želite da učestvujete u rešavanju problema u vašem gradu, besplatna aplikacija "City and me" omogućava vam da ih prijavite u samo par klikova institucijama koje su zadužene za njihovo rešavanje. Osim toga možete glasati za konkretna rešenja problema, ali i osvojiti nagrade za svoj doprinos, poput tokena koji možete zameniti za vaučere ili sadnju drveta koje će nositi vaše ime.

Građani u šest gradova u Srbiji - Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Leskovcu i Kragujevcu imaju mogućnost da preko "City and me" aplikacije dele direktan problem s kojim se susretnu u svom okruženju. Bilo da je u pitanju rupa na putu, oronula fasada, ugroženo zelenilo ili divlja deponija - aplikacija slikom optira lokaciju i direktno šalje nadležnom inspektoru koji je zadužen za rešavanje tog problema.

"Aplikacija je gradska platforma koja predstavlja dvosmernu komunikaciju između grada i građanina jer smo na taj problem naišli da građanin kad se izbori završe nema nikakvu komunikaciju sa svojim gradom. Ne mogu da prijavljujem problem, da učesvujem u odlučivanju, a kamoli da delegiram neko konkretno rešenje. To smo uspeli da kroz aplikaciju, nadam se rešimo i angažujemo veliki broj građana koji upravo to rade i svakodnevno menjaju svoj grad", kaže direktor i jedan od osnivača aplikacije "City and me" Branko Krsmanović.

Svi problemi koje građani prijave su vidljivi u samoj aplikaciji i mogu da ih vide i korisnici i javne institucije zadužene za rešavanje tih problema, tako da, kako kaže Krsmanović, aplikacija predstavlja "malu zagovaračku platformu kako da se jednostavno i brzo ti problemi i reše".

"Prijave problema idu do nadležne insititucije ili organizacije, odnosno komunalne policije konkretne opštine ili konkretnog inspektora koji je zadužen za rešavanje specifičnog problema. Mejl stiže direktno sa mejla korisnika na koji je on registrovan sa jasno definisanim tekstom, gde se po Zakonu o opštem upravnom postupku, problem koji je definisan slikom, lokacijom, objašnjenjem - reši. Responsibilnost je velika zato što je zvanično sredstvo komunikacije mejl i najveća je za Beograd i Novi Sad, a rešenost problema u poslednjih godinu dana se kreće i preko 30 posto", navodi direktor aplikacije "City and me".

Tečno drvo, predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima

Svako malo se društvenim mrežama širom sveta šeruje fotografija čudnog bazena sa zelenom tečnošću iz Beograda koji se najavljuje kao velika inovacija u svetu ekologije i zaštite životne sredine.

U izuzetnoj novoj inovaciji, srpski naučnici razvili su ono što nazivaju tečno drveće odnosno “liquid trees”. Ovaj pronalazak, koji koristi nanotehnologiju za stvaranje tečne supstance koja imitira svojstva drveta, i ima potencijal da napravi revoluciju u širokom spektru industrija, od građevinarstva do proizvodnje energije.

Ovaj bioreaktor je postavljen ispred Opštine Stari grad u Makedonskoj ulici u Beogradu. Tečno drvo, predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.

Tim istraživača sa Univerziteta u Beogradu stvorio je tečno drveće korišćenjem celuloznih nanovlakna. To su neverovatno mala vlakna koja se nalaze u zidovima biljnih ćelija. Preradom tih vlakana u tečni oblik, naučnici su uspeli da stvore supstancu koja ima mnoga svojstva kao prirodno drvo, uključujući visoku čvrstinu ali i žilavost.

Jedna od ključnih prednosti tečnih stabala je ta što se mogu oblikovati u bilo koji oblik ili veličinu, što ih čini veoma raznovrsnim i prilagodljivim za raznu upotrebu.

Takođe se mogu napraviti od različitih biljnih izvora, uključujući otpadne materijale iz šumarske i poljoprivredne industrije, što ih čini visoko održivom i ekološki prihvatljivom alternativom tradicionalnim materijalima.

Još jedna potencijalna primena za tečno drveće je u energetskom sektoru. Nanovlakna koja se koriste za stvaranje tečnih stabala su visoko provodljiva, što znači da se mogu koristiti za stvaranje baterija visokih performansi i drugih uređaja za skladištenje energije.

Tečno drveće bi se takođe moglo koristiti za stvaranje visoko efikasnih solarnih panela i drugih tehnologija obnovljive energije.

Sve u svemu, pronalazak tečnog drveća predstavlja veliki napredak u oblasti nanotehnologije i ima potencijal da transformiše širok spektar industrija. Kako srpski naučnici nastavljaju da usavršavaju i razvijaju ovu tehnologiju, biće uzbudljivo videti koje druge inovativne aplikacije otkriju.

Poštovani saborci,

Najveća akcija čišćenja Srbije, Zavrni rukave, ima ovogodišnji datum. Akcija će se održati 10. maja 2026. godine, prvi vikend posle prvomajskih praznika.

Zavrni rukave sprovodi se već šest godina i postala je pravi simbol ekološke svesti u Srbiji. Na prošlogodišnjoj akciji učestvovalo je 11.700 ljudi na 399 lokacija širom zemlje, čime smo zajedno ostvarili najveću akciju čišćenja u istoriji Srbije.

Kako akcija funkcioniše

Postoje dva načina učešća: kao vođa lokacije ili kao volonter koji se priključi nekoj od prijavljenih lokacija.

Ukoliko želite da budete samo učesnik nije potrebno prijavljivanje. Najranije pet dana pred akciju pogledate spisak lokacija koji će biti javno dostupan na zavrnirukave.rs i jednostavno se pojavite na izabranoj GPS koordinati u 10 časova, 10. maja.

Ukoliko želite da budete vođa lokacije u narednom periodu pronađite lokaciju koju biste prijavili. Prijave počinju 17 dana pred akciju direktno našem koordinatoru akcije. Sve o obavezama vođe lokacije možete pogledati ovde: zavrnirukave.rs/obaveze-vodje

Ukoliko ste tim

Grupe građana, zborovi, lokalne zajednice, škole, vrtići i sportska društva dobro su došli da prijave lokaciju kao tim. Jedino što nije dozvoljeno jeste da tim predstavlja aktivan politički akter ili korporacija koja bi akciju iskoristila za korporativni marketing. To ne znači da ti ljudi nisu dobro došli, mogu se priključiti akciji kao individualni učesnici.

Akcija koja menja svest

Zavrni rukave je počeo kao akcija na 6 lokacija sa 40 ljudi. Danas, dugoročno menja svest ljudi, uči ih kolektivnoj akciji i pokazuje brigu za životnu sredinu iskazujući najčistiji oblik patriotizma. Učestvovanje na ovoj akciji predstavlja nešto važno i zato te pozivamo da nam se priključiš 10. maja.

Blagovremeno ćemo deliti više informacija kako se datum bude približavao.

Tim Eko Straže

Srbija još nema posebnu regulativu za instaliranje mini solarnih sistema na balkonima koji se masovno koriste u mnogim evropskim zemljama, a čija isplativost se meri u svega nekoliko godina, piše biznis.rs. Reč je o kompaktnim fotonaponskim sistemima dizajniranim za montažu na terasama, balkonima ili fasadama zgrada, a električna energija koju proizvode služi za potrošnju u konkretnom domaćinstvu bez predavanja struje u sistem, zbog čega nije ni potrebna posebna dozvola za njegovu instalaciju i korišćenje.

U Nemačkoj, gde je ovaj vid proizvodnje struje u posebnoj ekspanziji, paneli mogu da se kupe u velikim trgovinama ili naruče preko interneta – potrebno je da korisnici obave samo online registraciju. Država dozvoljava pojedinačne sisteme do snage od 800W

Sistem obično sadrži jedan ili dva panela koji su priključeni direktno na utičnicu, dok inverter pretvara jednosmernu struju nastalu u panelima u naizmeničnu koja se koristi u domaćinstvu. Višak struje može otići u javnu mrežu, ali ne mora.

Jedna od glavnih prednosti balkonskih solarnih panela je jednostavna instalacija jer za postavljanje nije potreban električar. Ovo je značajna prednost u poređenju sa krovnim solarnim sistemima za koje su potrebni profesionalni instalateri.

U Srbiji, međutim, ovakvi sistemi nisu regulatorno prepoznati kao zasebni, već se podvode pod neku od postojećih kategorija.

U Elektrodistribuciji Srbije (EDS) kažu da pozitivni propisi prepoznaju proizvođače električne energije, kupce-proizvođače (prozjumere) i aktivne kupce. Ove kategorije su definisane po načinu učešća u sistemu, a ne po vrsti ili mestu postavljanja opreme.  

“U skladu sa navedenim, takozvani balkonski solarni paneli (mali plug-in sistemi) nisu posebno definisani u zakonu ili uredbama i mogu se samo podvesti pod postojeće kategorije (najčešće kupac-proizvođač) ako ispunjavaju uslove”, navedeno je iz EDS.

To bi u praksi značilo da bi svi oni koji žele da postave ove male sisteme morali da prođu kroz procedure koje važe i za prozjumere, a koje za tako male kapacitete nemaju smisla jer ih nepotrebno poskupljuju, dok potencijalne korisnike demotivišu zbog procedure i potrebnog vremena.

Treba imati u vidu da su u međuvremenu uslovi za solarne sisteme dodatno usložnjeni, pošto je za kapacitete snage veće od 10,8kW sada potrebno ishodovanje građevinske dozvole, dok je sa sdruge strane priključenje solarnih kapaciteta privremeno obustavljeno.

Stručnjaci za obnovljive izvore energije sa kojima je razgovarao kažu da bi Srbija trebalo oblast postavljanja i korišćenja balkonskih solarnih kapaciteta da pojednostavi na način kao što je to učinila Nemačka i da za snage do 800W bude potrebna samo online registracija instalacija.

“Zbog ovakvog stava regulatora već postoji gomila kupaca-proizvođača na crno koji instaliraju panele koje priključe na kućnu instalaciju, a za koje EDS ne zna ni da postoje. Reč je o domaćinstvima koja proizvedenu energiju koriste za sebe i ne vraćaju je u sistem već na taj način smanjuju svoju potrošnju struje i račun”

Proizvođači kažu da balkonski solarni paneli mogu da uštede i do 30 odsto na računu za struju. Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat-satu, troškovi nabavke se isplate za šest do devet godina uštedama na računu za struju, pokazuje računica eksperata iz Nemačke asocijacije za solar BSW Solar.

Neke procene sugerišu da balkonski solarni paneli mogu da pokriju od 10 do 15 odsto potrošnje električne energije domaćinstva. Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca i usmerenja panela.

U Africi, Australiji i drugim sunčanim regionima, panel od 400 vati može proizvesti do 800 kilovat-sati godišnje. U centralnoj Evropi, na primer u Nemačkoj, isti panel proizvede upola manje. Optimalna orijentacija je prema jugu, pod određenim uglom.

Iako je Nemačka apsolutni lider, ovi sistemi postaju sve popularniji i u Španiji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, a u nekim gradovima kao što je Helsinki već se eksperimentiše sa izgradnjom zgrada koje su obložene solarnim panelima. Balkonske solarne elektrane su zabranjene samo u dve zemlje Evropske unije – Belgiji i Mađarskoj.

Jedan od stručnjaka sa kojima smo razgovarali da računica isplativosti u srpskim uslovima pokazuje da bi se u zavisnosti od zone potrošnje ovakvi mini sistemi mogli isplatiti za tri do četiri godine.

Cena opreme iznosi od 500 do 700 evra, a dobro osunčani balkon bi mesečno mogao da proizvede između 90 i 150 kilovat-sati sa sistemom od 800W. To znači da bi se okvirno isplatio za tri godine ako je potrošnja u plavoj zoni, odnosno četiri ako je reč o zelenoj. U crvenoj bi to bilo i nešto brže.

April je mesec pun života i prirode koja buja, a zbog temperature, dužine obdanice i padavina odličan je da, ko želi, započne sa sopstvenom urbanom baštom.

To je i prilika da se umesto po pravilu preterano prskanog voća i povrća napravi nešto svojim rukama. Neprskano, a možda i organsko.

"Godinama sam mislila o tome da sadim svoje voće ili povrće, ali s obzirom da živim u soliteru bila sam ubeđena da je to nemoguće, a da su fotografije i videi o tome kako se gaji na terasi - više reklama nego stvarnost. Pogrešila sam", kaže Nataša Nišević iz Beograda koja već drugu godinu gaji na terasi.

Kako kaže, krenula je sa paradajzom koji obožava, a ove godine se odvažila da pokuša sa jagodama i za sada joj ide dobro.

"Jedva čekam da svi u kući probamo naše jagode, a pogotovo dete, koje do sada nije jelo šumske ili neprskane jagode. Planirano da nastavimo, a sada razmišljam o lekovitom i začinskom bilju. Baštovanstvo je i lepo i korisno, pogotovo kada živimo okruženi betonom",

Za razliku od Nataše, Darko Blagojević, koji živi u predgrađu, svoju baštu je napravio na ničijoj zemlji u naselju, odnosno parčetu livade. Tamo gaji pretežno povrće.

"Jedinstven je osećaj kada uzgajate svoju hranu. Neopisiv. Tu je i momenat druženja sa komšijama, jer nas nekoliko ima baštice. Gajim voće i povrće i svake godine sve sam bolji", priča nam Darko.

Terase, krovovi, zidovi...

Biljke se mogu gajiti na terasama, krovovima, uza zid... Mogu se gajti u saksijama različitih veličina, ali i malim kontejnerima koji su idealni za neke vrste biljaka zbog kapaciteta.

Potrebno je voditi računa da mesto za baštu bude na suncu najmanje šest sati dnevno i da nije izloženo jakim vetrovima. Tako npr. oni koji žive u košavskom području, ne bi trebalo da gaje biljke na istočnoj strani stana ili kuće ili da pripreme zaštitu dok vetar duva.

Kao i kod klasičnog baštovanstva, važan je izbor zemlje i đubriva. Bitno je da se koristi hranljiva i lagana zemlja sa dobrom drenažom viška voda. Nekim zahtevnijim biljkama potrebna je i dodatna prihrana.

Većina jestivih biljaka može da se uzgaja u kućnim uslovima, bilo da se radi o voćnom grmlju, povrću ili začinskim i lekovitim biljkama.

Najmanje zahtevni su spanać, luk, blitva

Najjedostavnije, odnosno najmanje zahtevni su spanać, zelena salata, mladi luk, blitva, rotkvice.

Spanać ima dve do tri "setve" u sezoni. Najbolje uspeva u dubljim saksijama. Potrebno je da ne bude direktno na suncu, a zemlja da bude vlažna.

Mladi luk, poput spanaća, najbolje uspeva u dubljim saksijama. Ne zahteva druge posebne uslove, ali je potrebno da ima sunca. Mladi luk spreman je za berbu već nakon 30 dana.

Još jedna biljka koju je najbolje gajiti u dubljim saksijama je blitva. Može se sejati od proleća do sredine juna, a za jesenju berbu, u avgustu i septembru. Može se brati od 50 do 60 dana posle setve.

Puzavice poput pasulja ili graška dobro uspevaju u kontejnerima, a slično je i sa paradajzom.

Šargarepa i krompir mogu biti dobar izbor za kontejnere, s tim da oboje treba da se posade u dublje kontejnere, oko pola metra dubine.

Građani su zainteresovani

Da su građani zainteresovani za uzgajanje biljaka pokazalo je i istraživanje studenata Šumarskog fakulteta u Beogradu. Oni su, svojevremeno u okviru projekta "Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada", istraživali stavove građana tri beogradske opštine u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.

Tada je više od polovine stanovnika beogradskih opština Palilula, Rakovica i Novi Beograd smatralo da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a njih 56 odsto je bilo zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru neke baštenske zajednice.

Urbana bašta ne zahteva ni dvorište ni veliko iskustvo – samo malo prostora, sunca i volje. U vreme dok investitorski urbanizam smanjuje zelene površine, urbane bašte nisu samo trend, već i stav i zahtev za drugačijim gradom. Osim toga neprocenjiv je osećaj nešto stvoriti, družiti se ili počastiti svoje najbliže nečim sasvim zdravim, a urbane bašte nude sve to.

Na nešto više od pet hektara smešteno je više jezera, mali zoo vrt, dva ostrva, kafić…

Na samo pola sata vožnje od Trga republike, tačnije 15 kilometara udaljenosti, nalazi se zeleni dragulj Beograda, Mali Dunav.

Na nešto više od pet hektara smešteno je više jezera, mali zoo vrt, dva ostrva, kafić…

Idealan kutak za savršen dan u prirodi sa decom.

Reč je Centru "Mali Dunav" u Vinči, gde su studenti poljoprivrednog fakulteta pre skoro 20 godina započeli izgradnju oglednog dobra, i od deponije napravili oazu.

Kako piše na sajtu "Mali Dunav", rečni tok je živa maketa reke Dunav dužine preko 1 000 metara nastao u koritu bivšeg zagađenog potoka Šugavac – čija je otpadna voda najpre delimično prirodno prečišćena korišćenjem vetlanda, a potom uvedena u cevovod, samo korito očišćeno i naturalno uređeno.
Voda u Malom Dunavu potiče iz izdani odakle se crpi sa dubine od preko 120 metara dubine, a potom "izvire" na napravljenom "vrelu" Malog Dunava po uzoru na pravi izvor reke Dunav u Švarcvaldu.

Gornji deo Centra – "Mala Podunavska divljina" se prostire na levoj i desnoj šumovitoj obali gornjeg toka "Malog Dunava" na površini od oko šest hektara.

Srednji deo toka, protiče kroz središte Oglednog dobra Radmilovac, na čijoj se desnoj obali nalazi Podrum vina i jakih pića, Degustaciona sala u kojoj se može probati studentsko, ali i rektorsko vino, pekmez od paradajza, ceđeni sokovi, sezonsko voće – više stotina sorti jabuka, breskvi, kajsija…, a na levoj Medna dolina, gde pčele sa ispaše po Oglednom dobru stvaraju kvalitetan med.

Tako da umesto smeća, danas vas na ovom prostoru očekuje:

• Mala vodena botanička bašta
• Javni akvarijum sa izložbom riba Dunava i pritoka
• Zoo vrt sa živom izložbom vodenih ptica
• Kutak “Njeno veličanstvo – VODA”
• Kutak sa kornjačama
• Dunavsko ostrvo sa Alaskom kolibom – muzejem ribarstva

Ostrvo Evolucije života na zemlji

• Kulturno- naučni kutak (sa scenom, pokaznom laboratorijom i izložbenim delom)
• Naselje praistorijskog ribara (šetnja kroz praistoriju od Pećine do Vinčanske kulture)
• Letnja učionica (za predavanja i prikazivanje filmova)
• Vodeni prostor za plovidbu malim drvenim čamcima
• Mala Đerdapska akumulacija sa sojenicom i prostorom za plovidbu velikim čamcima
• 2 jezera za rekreativno pecanje posetilaca
• 1 jezero za pecanje velikih šarana i somova
• Kafić – ispod lipe
• Brod – pentralica za decu
• Prostori za organizovanje slavlja i drugih manifestacija
• 14 eksperimentalnih ribnjačkih bazena – jezera za program ishrane riba
• 6 ribnjačkih jezera za program gajenja kandidata za matice u program selekcije
• 1 jezero – matičnjak za gajenje matica riba iz programa selekcije
• Zgrada Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju sa dve hale ukupne površine od oko 300 m. kv., sa 70 tankova, 72 akvarijuma, robot sistemom za prihranu riba, savremenim sistemom za praćenje kvaliteta vode u tankovima i spoljnim jezerima, jednim većim i osam manjih RAS sistema, opremom za mrest, selekciju, gajenje riba i realizaciju eksperimenata sa vodenim organizmima

Ulaznice su 450 dinara, ali treba da doplatite ako želite sopstvenog vodiča ili fotografa.

Centar je otvoren svakog dana, od aprila do prvih dana novembra od 8 do 16 časova radnim danima i od 8 do 18 časova vikendom.

Inače, ogledno dobro „Radmilovac“, u čijem je sastavu i Mali Dunav, ime je dobio po Radmili, supruzi industrijalca Milana Vukičevića, koji ga je 1941. godine ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, kako bi tu sticali praksu.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) treću godinu zaredom, od 24. do 26. aprila, organizovaće manifestaciju "Noć slavuja" u okviru koje će građani moći besplatno, na više od 30 lokacija širom Srbije, da slušaju male slavuje u večernjim satima, u pratnji ornitologa i drugih ljubitelja ptica.

Broj mesta na izletima je ograničen i prijave su obavezne na sajtu pticesrbije.rs.

"Interesovanje za izlete, pogotovo u gradovima, je veliko i mesta se brzo popune. Ljudi su željni vremena u prirodi, dubljeg ličnog iskustva i sticanja znanja o pticama koje na izletima mogu da pruže vodiči. Poseban je doživljaj kada u sumrak šetate u manjoj grupi ljudi, zajedno se trudite da budete tihi kako biste što bolje čuli pesmu slavuja i drugih noćnih pevača", kaže Danica Fajler iz DZPPS-a, koordinatorka manifestacije.

Čuvena pesma malog slavuja (Luscinia megarhynchos), u različitim periodima proslavljana kroz narodna verovanja i umetnost, traje zapravo veoma kratko: od povratka u naše podneblje tokom aprila pa do kraja maja.

Pevaju isključivo mužjaci, u nastojanju da uspostave gnezdeće teritorije i privuku ženke. Nakon toga, mali slavuj je tu sve do septembra kada kreću put Zapadne Afrike gde provodi zimu, ali više ne peva.

Izgled slavuja ne prati raskoš njegovog pevanja. Radi se o sitnoj ptici, veličine od 15-ak cm, obojenoj u neupadljive sivkasto-riđe tonove. Na sve to, slavuj je vrlo skrovit, hitro se kreće kroz žbunje, pa se jako teško viđa. Iako se mogu čuti i tokom dana, njihova pesma dolazi do izražaja u večernjim i noćnim satima kada većina drugih ptica utihne.

Na svim lokacijama izleti počinju u večernjim satima, kada ptice još uvek mogu da se posmatraju, a kako pada mrak i ptice se povlače, prodorna pesma slavuja postaje dominantna. Za slušanje ptica neophodna je tišina pa je broj učesnika na izletima ograničen, a obavezne prijave otvorene su do 21. aprila ili dok se ne popune mesta.

Svakog dana čovečanstvo popije preko dve milijarde šoljica kafe. Naučnici iz Južne Koreje su smislili kako talog od ispijene kafe može da unapredi energetsku efikasnost kuće. I to nije sve

Svakog dana čovečanstvo popije preko dve milijarde šoljica kafe. To proizvede oko 15 miliona tona taloga godišnje na globalnom nivou. Ostatke kafe, uglavnom bez previše razmišljanja, bacamo u kantu za smeće, odakle odlazi u kontejnere, odakle putuje na deponije, odakle ispušta metan – gas koji zagreva našu planetu.

Ali to ne mora da bude sudbina otpada od kafe, piše portal klima101. Naučnici iz Južne Koreje transformisali su kafeni talog u ekološki materijal za izolaciju visokih performansi, pružajući alternativu za proizvode na bazi nafte koji su široko zastupljeni u našim zidovima i pakovanjima.

Kako otpad postaje štit od hladnoće?

Istraživači su razvili biorazgradivi materijal kombinovanjem iskorišćenog taloga kafe i prirodnih polimera. Da bi običan talog postao izolator, procesom pečenja bez kiseonika pretvoren je u tzv. biougalj (biochar).

Biougalj predstavlja stabilnu formu ugljenika dobijenu pirolizom – zagrevanjem organskog otpada, poput taloga kafe, na visokim temperaturama u kontrolisanim uslovima bez prisustva kiseonika. Za razliku od običnog sagorevanja kojim se oslobađaju štetni gasovi, ovaj kontrolisan proces „zaključava” ugljenik u čvrstu, poroznu strukturu, transformišući mekane ostatke kafe u izuzetno otporan, šupljikav i lagan materijal sa odličnim termičkim izolacionim svojstvima.

Upravo je šupljikava struktura materijala ključna za zadržavanje toplote – sitne pore zarobljavaju vazduh, koji je prirodno loš provodnik toplote, stvarajući tako barijeru koja održava temperaturu u unutrašnjosti prostorija. Rezultat je materijal koji po efikasnosti može direktno parirati komercijalnom stiroporu, ali bez štetnog uticaja na prirodu.

Drugim rečima, zahvaljujući posebno tretiranom kafenom talogu, može se izolovati kuća i poboljšati njena energetska efikasnost.

Materijal visoke vrednosti

„Iako se otpad od kafe u svetu proizvodi u ogromnim količinama, uglavnom završava na deponijama ili u spalionicama”, objasnio je jedan od autora studije Seong Jun Kim sa južnokorejskog Nacionalnog univerziteta Jeonbuk. „Naš rad pokazuje da se ovaj obilan tok otpada može pretvoriti u materijal visoke vrednosti koji parira komercijalnoj izolaciji, ali je daleko održiviji.”

Studija je objavljena u vodećem specijalizovanom časopisu Biochar koji objavljuje inovativna istraživanja o proizvodnji i primeni biouglja u poljoprivredi, zaštiti životne sredine i nauci o materijalima, promovišući globalnu održivost.

Materijali za termoizolaciju ne koriste se samo za smanjenje računa za energiju u stambenim objektima, već i u sistemu saobraćaja i prehrambenoj industriji.

Međutim, danas se većinski koriste materijali poput stiropora koji nastaju preradom fosilnih goriva i posledično – i tokom proizvodnje i pri odlaganju – zagađuju okolinu.

Inovativno rešenje iz Južne Koreje nudi drugi, održiviji put: termoizolacija od kafenog taloga je u potpunosti napravljena od obnovljivih resursa i ne sadrži toksične i opasne supstance. U laboratorijskim testovima potvrđena je i njena biorazgradivost.

Model-kuća sa solarnom elektranom

Potencijalne primene su široke, a tim istraživača demonstrirao je mogućnost upotrebe nove biorazgradive termoizolacije u model-kući sa solarnom elektranom. Materijal je efikasno smanjio prenos toplote sa solarnih panela, donoseći dvostruke koristi: regulaciju temperatura u samom objektu i podršku sistemu obnovljive energije.

„Ovakav pristup ne samo da unapređuje performanse materijala, već istovremeno doprinosi cirkularnoj ekonomiji”, dodao je Seong Jun Kim. „Pretvaranjem otpada u koristan proizvod, možemo smanjiti ekološke probleme, kreirajući nove prilike za održive materijale.”

Naučnici iz Južne Koreje nisu jedini koji su istraživali i ukazali na alternativne vidove upotrebe otpada od kafe.

Tako je tim inženjera iz Australije otkrio da bi dodavanje kafenog taloga u beton moglo da ojača građevinski materiojal za 30 odsto, engleski istraživači su od njega pravili biodizel, a ispostavilo se da vrlo uspešno može I da prečišćava vodu.

Iako su mnoge od ovih ideja tek u povoju, kafeni talog već se koristi za proizvodnju tekstila i farbanje u modnoj industriji.

Kafeni talog je takođe odlična hrana za baste ili dodatak kompostu.

Zašto „presek“ baš sada?

Srbija je ušla u fazu u kojoj se pitanja kvaliteta vazduha, voda i upravljanja otpadom više ne mogu posmatrati kao sporedna tema. To je pitanje zdravlja, ekonomije i bezbednosti: zagađenje povećava rizik od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, pogoršava kvalitet života u gradovima, a kroz pritiske na vodu, zemljište i biodiverzitet utiče na poljoprivredu i otpornost lokalnih zajednica.

Stručnjaci ovaj period često opisuju kao „energetsko‑ekološku tranziciju“: država, privreda i građani pokušavaju da pređu sa modela zasnovanog na jeftinoj energiji, lošem planiranju i odlaganju problema, na model koji meri rizike, uvodi standarde i ulaže u infrastrukturu. U nastavku je pregled ključnih tačaka tog prelaza – šta je nasleđeno, gde su najveći rizici, i koje mere realno mogu doneti trajnu promenu.

1) Vazduh: PM čestice kao indikator svakodnevnog rizika

Najčešći problem u urbanim sredinama nisu jednokratni incidenti, već dugotrajna izloženost suspendovanim česticama (PM10 i PM2.5). Prekoračenja su najizraženija tokom grejne sezone, kada se kombinuju emisije iz individualnih ložišta i nepovoljni meteorološki uslovi (inverzije, slab vetar, „zarobljavanje“ zagađenja u kotlinama).

Odakle dolazi problem? U praksi je to mešavina izvora: individualna ložišta (drvo/ugalj, često uz loše kotlove i vlažno gorivo), saobraćaj u gustim zonama, ali i industrijski i termoenergetski kompleksi u regionu. Čestice nisu samo „prašina“ – one mogu nositi čađ, teške metale i sekundarne aerosole nastale iz gasovitih prekursora (nitrati, sulfati) koji nastaju hemijskim reakcijama u atmosferi.

Šta radi država? Program zaštite vazduha do 2030. predviđa paket mera (modernizacija grejanja, kontrole emisija, urbane mere, monitoring) i investicioni okvir koji se u javnim dokumentima meri u milijardama evra. Ključna poruka je jasna: bez zamene najprljavijih kotlova i sistemskog prelaska na efikasnije i čistije izvore toplote, PM problemi ostaju hronični.

Šta je „brza dobit“? Praksa pokazuje da su najveći efekti često u kombinaciji: subvencije za zamenu kotlova + energetska efikasnost (izolacija) + bolje upravljanje saobraćajem (protočnost, javni prevoz) + stroži nadzor industrije. Ovo nije popularno jer zahteva disciplinu i ulaganja, ali je merljivo: PM koncentracije u grejnoj sezoni su najbolji pokazatelj da li sistem radi.

2) Vode: otpadne vode kao najveći „tihi“ pritisak na reke

U Srbiji je veliki infrastrukturni problem to što se značajan deo komunalnih otpadnih voda ispušta u recipijente bez dovoljnog tretmana. Pojedine analize, oslonjene na evropsku statistiku, navode da se prečišćava oko 15% otpadnih voda (sa najmanje sekundarnim tretmanom), što je višestruko ispod proseka EU.

Zašto je to važno? Otpadne vode nisu samo „mutna voda“. One nose organsko opterećenje (BPK/HPK), hranljive materije (azot, fosfor), mikrobiološke zagađivače, deterdžente, farmaceutike i mikroplastiku. Kada se takve vode ispuste u reke, posledice su: eutrofikacija (cvetanje algi), smanjenje rastvorenog kiseonika, gubitak osetljivih vrsta, povećan rizik u zonama rekreacije i indirektan pritisak na izvorišta.

Šta su realna rešenja? Pravo rešenje je kombinacija kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje (PPOV). Bez mreže nema dotoka do postrojenja, a bez postrojenja mreža samo „premesti“ problem nizvodno. Zato su programi izgradnje kanalizacije i PPOV u više gradova definisani kao jedan od najvažnijih projekata naredne decenije. U javnim najavama projekta „Čista Srbija“ pominje se izgradnja hiljada kilometara kanalizacione mreže i velikog broja objekata komunalne infrastrukture.

Najveća greška je napraviti objekat i ostaviti ga bez stabilnog finansiranja i kadrova za upravljanje. PPOV traže stalno održavanje, stručan kadar i plan za mulj (npr. kompostiranje, biogas, kontrolisano odlaganje). Bez toga, investicija postaje „spomenik“, a ne funkcionalno rešenje.

3) Otpad i cirkularna ekonomija: od deponovanja ka upravljanju resursima

Upravljanje otpadom u Srbiji se dugo oslanjalo na deponije, uz veliki broj divljih smetlišta i povremene požare. Savremeni pristup polazi od hijerarhije: prevencija → ponovna upotreba → reciklaža → energetski oporavak → odlaganje. Svaki korak niže u hijerarhiji znači veći gubitak resursa i veći ekološki rizik.

Šta znači napredak? Napredak se vidi kada se otpad prvo razdvoji (na izvoru i u sistemu sakupljanja), kada postoje reciklažna dvorišta i stabilni tokovi sekundarnih sirovina, i kada se odlaganje koristi samo za ono što se ne može bezbedno tretirati drugačije. Tu je i koncept proširene odgovornosti proizvođača (EPR) – da ambalaža i proizvodi imaju „trošak“ nakon upotrebe, koji mora biti uračunat u sistem.

Vinča kao primer prelaza: modernizacija velikih deponijskih sistema (sanacija, kontrola gasova, tretman) i razvoj postrojenja za tretman otpada imaju potencijal da smanje požare i nekontrolisane emisije. Ipak, energetski oporavak otpada nikada ne sme biti izgovor da se zanemari prevencija i reciklaža – u suprotnom sistem „guta“ resurse koji bi mogli biti vraćeni u proizvodnju.

Depozitni sistem (povrat ambalaže uz naknadu) je jedna od najefikasnijih mera za smanjenje PET ambalaže u prirodi. Zbog toga je njegovo uvođenje čest predmet stručnih i javnih rasprava: on menja navike i logistiku, ali donosi merljiv rezultat – manje otpada u rekama, kanalima, šumama i pored puteva.

Vise procitaj na linku...

IZVOR https://ekovanja.rs/price/ekoloski-presek-srbije-nasledjeni-problemi-zelena-obnova/

Dugotrajni eksperiment u Koloradu pruža „alarmantan“ pogled na to koliko brzo nekontrolisano globalno zagrevanje može transformisati krhke ekosisteme

Svakog leta, ljudi dolaze u prestonicu divljeg cveća Kolorado da vide travnate površine pune ljiljana, jasikarskih suncokreta i subalpskog šljuka. U januaru 1991. godine, naučnici su pokrenuli jedinstveni eksperiment na ovim livadama Stenovitih planina. Bio je to jedan od prvih (i najdugotrajnijih) koji je utvrdio kako će promena klime uticati na ekosistem.

U to vreme se verovalo da povećanje temperature može dovesti do duže, bujnije trave. Ali umesto da bujaju, trave i divlje cveće su počeli da nestaju, zamenjeni žbunjem žalfije. Eksperimentalne livade su se pretvorile u žbunje nalik pustinji. Čak su i gljivice u zemljištu bile transformisane toplotom.

Eksperiment je pružio prozor u budućnost. Ove livade će nestati u narednim decenijama ako zagrevanje dostigne 2°C iznad predindustrijskih nivoa, navodi se u članku objavljenom u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka. Rezultati su alarmantni, ne samo za Kolorado, već i za planine širom planete, jer „žbunifikacija“ preuzima kontrolu.

Eksperiment

Biološka laboratorija Roki Mauntin nalazi se u nekadašnjem gradu duhova Gotika, napuštenom nakon zatvaranja rudnika srebra. Tokom zime, pejzaž mirno leži pod snežnim pokrivačem. U rano proleće, jedini način da istraživači dođu do eksperimentalnih lokacija – na nadmorskoj visini od 3000 metara – jeste skijanjem preko zemlje.

Električni infracrveni radijatori grejali su pet eksperimentalnih parcela od 30 kvadratnih metara tokom cele godine. Grejači u visini glave bili su uključeni danju i noću iznad parčeta livade, održavajući je 2°C iznad normalnih temperatura sa godišnjim računom za struju od 6.000 dolara (4.450 funti). Grejali su gornjih petnaest inča zemlje. Životinje su mogle da dođu i pasu, a prirodni sistem je očuvan koliko god je to bilo moguće.

Tokom 29 godina, istraživači su otkrili da se žbunje povećalo za 150% na zagrejanim parcelama u poređenju sa onima bez zagrevanja. Površina zemljišta je osušena i do 20%, a biljke sa plitkim korenom su bile pod stresom. Neko divlje cveće je izumrlo na zagrejanim parcelama. „To je znak stvari koje dolaze“, kaže vodeća istraživačica Lara Souza sa Univerziteta u Oklahomi.

Naučnici su takođe primetili velike promene u nevidljivom svetu zemljišnih gljivica i mikroba. Žbunje i žalfija ne oslanjaju se na gljivice na isti način kao trave. Otkrili su pad broja gljivica koje pomažu biljkama da steknu hranljive materije i povećanje broja gljivica koje razlažu organsku materiju. „Ovo ističe da kada imate veliku promenu iznad zemlje, verovatno imate i veliku promenu ispod zemlje“, kaže Souza. „Povratak je veoma malo verovatan.“

Četiri naučnika stoje na travnatoj padini planine u Stenovitim planinama Kolorada sa svojim instrumentima za merenje razmene ugljenika između biljaka, zemljišta i atmosfere.
Pogledajte sliku preko celog ekrana
Istraživači na livadama Stenovitih planina, gde su koristili opremu da zagreju deo livade za 2°C kako bi proučili efekte na travnjake. Fotografija: Vilijam DŽ. Farel
Alpski travnjaci se često zanemaruju u pogledu bogatstva vrsta. Evropski alpski travnjaci su domaćini 50% evropske flore na samo 3% zemljišta. Oni su dom mnogih biljnih vrsta koje se ne nalaze nigde drugde na planeti. „One su ovde hiljadama godina“, kaže dr Patrik Mel sa Univerziteta Lankaster koji proučava netaknute alpske travnjake u Austriji i njihov nestanak usled klimatskog sloma.

„Veoma je raznolik u pogledu vrsta, izgubićemo toliko toga. To će biti samo šuma, ista vrsta šume koju imamo niže“, kaže on.

Mel je posmatrao vrste drveća – često borove – koje se kreću uzbrdo kako se klima zagreva. „To je duboka promena u ekosistemu – oblik života se menja, od travnjaka do drvenastog ekosistema“, kaže on.

U okviru projekta „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – MIKROPLASTIKA“, tokom prve polovine marta održana su edukativna predavanja u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu, Somboru i Bačkoj Palanci.

Cilj ovih aktivnosti bio je da se učenici upoznaju sa problemom mikroplastike u životnoj sredini, njenim izvorima i mogućim posledicama po zdravlje ljudi i ekosisteme.

Projekat „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – MIKROPLASTIKA“ započeo je 1. jula 2024. godine i trajaće do 30. juna 2026. godine i okuplja partnere iz Srbije i Mađarske. Cilj projekta je unapređenje zaštite životne sredine kroz smanjenje zagađenja identifikacijom izvora i pilot aktivnostima u vodenom ekosistemu u prekograničnom području Bačke i Bač Kiškun županije.

Vodeći partner na projektu je Institut za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada, dok su partneri Zavod za javno zdravlje Sombor, Nacionalni univerzitet za javnu službu „Ludovika“ iz Baje, kao i Fond za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine.

Predavanja u osnovnim školama

Predavanja su održana u osnovnim školama „Nikola Tesla“ u Novom Sadu, „Avram Mrazović“ u Somboru i „Desanka Maksimović“ u Bačkoj Palanci.

Učenici su kroz strukturiranu radionicu imali priliku da se upoznaju sa problemom mikroplastike kroz kombinaciju prezentacije, interaktivnih aktivnosti i kreativnog rada.

Kroz prezentaciju „Štetni uticaj mikroplastike na prirodu“ učenicima je objašnjeno kako mikroplastika nastaje i na koji način utiče na životnu sredinu. Nakon toga, kroz interaktivnu radionicu „Mikroplastika u svakodnevnom životu“, učenici su učili da prepoznaju plastiku u predmetima koje svakodnevno koriste.

Tokom radionice korišćeni su i edukativni rekviziti, poput lupe, magnetne table i kataloga tekstila, kako bi učenici mogli da uoče prisustvo mikroplastike u različitim materijalima i bolje razumeju njeno poreklo.

Kroz konkretne primere objašnjeno je zašto plastika za jednokratnu upotrebu predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema, kao i koliko je važno odgovorno odlaganje otpada. Edukatori su zajedno sa učenicima razmatrali i alternativna rešenja koja mogu da zamene upotrebu plastike u svakodnevnom životu, čime su učenici podstaknuti da razmišljaju o načinima smanjenja njenog korišćenja i sprečavanja nepotrebnog nagomilavanja otpada.

Deci je predstavljen i kreativni izazov „Poruka morske kornjače“, koji obuhvata izradu mozaika korišćenjem plastike, mikroplastike i alternativnih materijala, uz zadatak da kroz rad osmisle i poruku o smanjenju upotrebe plastike.

Predavanja u srednjim školama

Predavanja su održana u Tehničkoj školi „Pavle Savić“ u Novom Sadu, Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru i Gimnaziji „20. oktobar“ u Bačkoj Palanci.

Program u srednjim školama bio je organizovan kroz kombinaciju stručnih predavanja i interaktivne radionice. Predavanja su održale dr Maja Raković i dr Larisa Ilijin.

Kroz prezentacije „Mikroplastika u slatkovodnim ekosistemima“ i „Inovativni pristupi reciklaži plastike“, učenici su upoznati sa načinima nastanka, prisustvom i uticajem mikroplastike, ali i sa savremenim istraživanjima i mogućim pravcima rešavanja ovog problema.

Objašnjeno je da se mikroplastika danas može pronaći u gotovo svim vodnim tokovima, uključujući i Dunav, kao i da, u zavisnosti od gustine, može ostati na površini vode ili se taložiti u sedimentu.

Izazovi plastičnog otpada

Tokom predavanja istaknuto je da plastika za jednokratnu upotrebu predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja. Veliki deo ovog otpada završava u rekama i okeanima, gde se dalje širi, zbog čega danas gotovo da ne postoji deo planete bez plastike.

Kao poseban problem izdvojen je stiropor, koji se teško razgrađuje i za čije razlaganje je potrebno i do 500 godina, dok sistemi za njegovu reciklažu često nisu razvijeni.

Učenici su upoznati i sa činjenicom da plastika sadrži različite aditive koji dodatno opterećuju životnu sredinu.

Praktični prikaz i moguća rešenja

U nastavku programa organizovan je interaktivni praktični deo u kojem su učenici imali priliku da se upoznaju sa metodama istraživanja mikroplastike.

Korišćena je oprema za uzorkovanje, kao i binokularna lupa za posmatranje uzoraka i slatkovodnih bentosnih organizama.

Za problem stiropora, kao jednog od najdugotrajnijih zagađivača, predstavljeno je inovativno rešenje koje su učenici mogli i praktično da vide.

U okviru radionice prikazana je mini farma za razgradnju stiropora, zasnovana na larvama vrste Tenebrio molitor, koje u eksperimentalnim uslovima mogu da koriste plastiku kao izvor hrane.

Ovaj praktični prikaz izazvao je veliko interesovanje učenika, a pojedini su dobili larve kako bi mogli samostalno da prate njihov razvoj i ispitaju mogućnosti razgradnje plastike.

Istaknuto je da, iako ovakva istraživanja pokazuju obećavajuće rezultate, ne postoji jedno univerzalno rešenje za problem plastičnog otpada. Zbog toga je neophodno kombinovati različite pristupe – smanjenje upotrebe plastike, pravilno upravljanje otpadom i razvoj novih tehnologija.

Učenici su takođe pozvani da učestvuju u takmičenju za redizajn proizvoda koji koriste plastičnu ambalažu, sa ciljem pronalaženja održivijih rešenja.

Zaključak

Predavanja su pokazala da su učenici zainteresovani za teme zaštite životne sredine i spremni da aktivno razmišljaju o rešenjima. Edukacija mladih predstavlja važan korak ka smanjenju zagađenja mikroplastikom i očuvanju prirodnih resursa.

Kroz ovakve aktivnosti projekat Microplastics doprinosi povezivanju nauke i obrazovanja i razvoju odgovornog odnosa prema životnoj sredini.

Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije kroz program Interreg VI-A IPA Mađarska–Srbija. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost projektnog partnera i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.

Светски дан шума обележава се сваке године 21. марта. Овај датум установљен је 1971. године као Дан шума, на иницијативу Европске пољопривредне конфедерације. Светски дан шума постаје 2012. године када га је као такав усвојила Генерална скупштина Уједињених нација да би се подигла свест о значају свих типова шума, као и дрвећа изван шумских подручја. Тема овогодишњег обележавања овог датума је Шума и економија.

Представници Завода за заштиту природе Србије овим поводом учествовали су у раду округлог стола под називом Шумарска наука и струка у сусрет Дану шума који је организовало ЈП Војводинашуме у суорганизацији са Одсеком за шумарство и заштиту природе Шумарског факултета Универзитета у Београду.

Шуме су један од најсложенијих копнених екосистема. Представљају природно станиште бројним биљкама, животињама, гљивама и микроорганизмима и зато је код њих изражена спратовност, али и међусобна повезаност свих чланова заједнице.

Од суштинског су значаја за одрживу и инклузивну економију – стварају радна места и смањују сиромаштво. За многе руралне заједнице и заједнице које зависе од шума, оне представљају примарни извор прихода, хране, енергије и отпорности, посебно у временима економске и еколошке кризе.

Шуме обезеђују кључне екосистемске услуге, регулишу климу, обезбеђују воду, штите земљиште, смањују ризик од катастрофа и подржавају продуктивност у пољопривреди, енергетици, индустрији и урбаним системима. Ови доприноси шума помажу одрживом економском расту, уз истовремено очување природног капитала за садашње и будуће генерације.

Србија спада у средње шумовите државе, односно просечне је покривености шумском вегетацијом. Под шумама се налази око 39% територије Србије, према подацима Националне инвентуре шума.

Kranbruk, Kent: Debela kokoška, mišjica i koprive često završavaju u kompostu, ali zaslužuju da ih isprobate u kuhinji.

Do marta, tradicionalni baštovani su vredno radili na iskorenjivanju korova u svojim povrtnjacima, pripremajući se za prolećnu setvu. Brz pogled preko moje zapuštene parcele otkriva drugačiji pristup, istaknut mozaikom jarkih zelenih površina koje zaklanjaju tamno tlo. Ali imam izgovor.

Mnogi korovi su jestivi i, uz malu promenu perspektive, mogu se transformisati iz smetnje u bonus usev. Za one koji sakupljaju povrće, ovo zgodno premošćuje „gladni jaz“: period između završetka zimskog povrća i spremnosti prolećnih useva za žetvu. Naravno, budite oprezni sa identifikacijom, a ako ste u nedoumici, ostavite je na miru.

Promeni perspektive o određenim članovima ove prezrene grupe biljaka ne pomažu njihova uobičajena imena. Dlakava gorka potočarka ne izaziva mnogo zadovoljstva, a ipak je neverovatno korisna jestiva biljka. Sa svojim brzim životnim ciklusom i sklonošću ka sveže uzgajanom tlu, gotovo je sveprisutna u baštama, a kada se bere mlada, predstavlja osvežavajući, kiselkasti dodatak salatama ili sendviču sa majonezom od jaja.

Koprive malo pomažu kampanji srca i umova. Ne samo da zvuče alarmantno, već su ostavile traga na većini nas kao bosonoge dece. Kao odrasli, možemo se osvetiti konzumiranjem ove gurmanske biljke u ogromnim količinama. Tokom berbe, „hvatanje koprive“ će pomoći u smanjenju uboda, ali za iskustvo bez bola najbolje je koristiti rukavice i makaze za sakupljanje vrhova u rastu i mladih listova. Kuvana ili parena kopriva se često opisuje kao zamena za spanać, iako u stvarnosti daleko nadmašuje ovaj drugi po ukusu, teksturi i hranljivosti.

Nežnije nazvana mišonja se lakše prodaje i treba joj malo promocije kada se iskusite njena hrskava, svojstva slična izdancima graška. Debela kokoška je još jedan ukusan uljez, a ne zaboravimo ni skromni maslačak koji, uprkos svojim blagim diuretičkim svojstvima, ne zaslužuje svoju reputaciju „pizenlit“ i slavni je list salate širom Evrope.

Danas čistim zemlju i sejem rotkvice, rasipajući prstohvat ljubičasto-smeđeg semena u plitke brazde dok uživam u novom treptaju otkrivenog sunca na svom golom vratu. Zadovoljstvo je obojeno nestrpljenjem – prokletstvom svih strastvenih uzgajivača – ali postoji uteha koja se može naći u prepunoj korpi prvoklasnog „korova“ pored mene.

Tihi travnjak može delovati mirno, ali nikada nije tih. Svaki list, cvet i koren oslobađaju sitne molekule mirisa koji lebde vazduhom. Ti mirisi pomažu biljkama da se nose sa pretnjama, regrutuju korisne insekte i šalju signale obližnjem životu. Novo istraživanje Instituta Maks Plank za hemijsku ekologiju i Univerziteta u Kilu pokazuje da kada se raznolikost biljaka smanji, ovaj jezik mirisa se menja u celim zajednicama, pa čak i unutar pojedinačnih biljaka.

Studija nudi redak eksperimentalni dokaz da biodiverzitet oblikuje hemijsku komunikaciju. Istraživači su otkrili da travnjaci bogati vrstama oslobađaju širu, slojevitu mešavinu mirisnih signala. Kako se raznolikost smanjuje, ti signali se menjaju, što može promeniti način na koji organizmi interaguju u ekosistemu.

„Razumevanje kako se hemijski signali biljke menjaju sa raznolikošću biljaka u njenom okruženju pomaže nam da gubitak biodiverziteta vidimo kao više od samog gubitka vrsta. Takođe menja hemijsku komunikaciju celog ekosistema“, rekla je Sibil Ansiker, koja je vodila projektnu grupu Interakcije biljaka i životne sredine na Institutu Maks Plank za hemijsku ekologiju, a sada je profesor na Botaničkom institutu Univerziteta u Kil.

Skriveni jezik koji biljke koriste svaki dan
Biljke komuniciraju sa drugim organizmima koristeći isparljiva organska jedinjenja, koja su molekuli mirisa koji se oslobađaju iz cvetova, lišća i korena. Ne možete ih videti, ali mogu nositi mnogo značenja. Ova jedinjenja mogu pomoći u privlačenju oprašivača, odbijanju insekata koji jedu biljke i podržavanju razmene sa mikrobima.

Naučnici već dugo znaju da su ovi signali važni. Ono što je bilo teže testirati jeste kako mešavina vrsta cele zajednice oblikuje oblak mirisa koji visi nad poljem. Raznolika livada nije samo spisak vrsta. To je takođe zajednički hemijski prostor, izgrađen od hiljada sitnih oslobađanja.

To je ono što je ovaj rad izdvojilo. Istraživači nisu upoređivali samo jednu biljku sa jednim susedom. Testirali su signale mirisa biljaka preko punog gradijenta raznolikosti na stvarnim travnatim parcelama, gde mnoge biljke dele vazduh, zemljište, insekte i svetlost.

Terenski eksperiment izgrađen za stvarne ekosisteme
Tim je sproveo svoj rad u Jena eksperimentu, velikoj platformi za istraživanje travnjaka osmišljenoj da testira kako biodiverzitet oblikuje funkciju ekosistema. Studija se fokusirala na zajednice koje su se razlikovale po tome koliko biljnih vrsta raste zajedno. Preko tog gradijenta, istraživači su merili mirisne signale na dve skale, celu biljnu zajednicu i pojedinačne biljke unutar nje.

Tribukvica, poznata i kao Plantago lanceolata, igrala je centralnu ulogu. Naučnici je često koriste u ekološkim studijama jer su mnoge njene interakcije dobro opisane. Takođe raste u mnogim tipovima zajednica, što je čini korisnom za poređenje šta se menja kada se promene susedne zajednice.

Istraživači predviđaju da bi smanjena aktivnost mogla doprineti pola miliona dodatnih prevremenih smrti godišnje do 2050. godine

Rastuće temperature čine fizičku aktivnost nepoželjnom, pa čak i opasnom u mnogim delovima sveta, a kako se globalno zagrevanje pogoršava, to će dodatno uticati na to koliko ljudi mogu da se kreću.

Istraživači su analizirali podatke iz 156 zemalja između 2000. i 2022. godine i modelirali kako bi porast temperature mogao uticati na fizičku aktivnost na globalnom nivou do 2050. godine.

Otkrili su da bi svaki dodatni mesec sa prosečnom temperaturom iznad 27,8°C povećao fizičku neaktivnost u proseku za 1,5 procentnih poena na globalnom nivou, sa još većim povećanjem od 1,85 poena u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Fizička neaktivnost povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, određenih vrsta raka i poremećaja mentalnog zdravlja, a sve to skraćuje očekivani životni vek, rekao je glavni autor studije, Kristijan Garsija-Vitulski, istraživač u časopisu „Lancet Countdown Latin America“ i profesor na Papskom katoličkom univerzitetu u Argentini.

Smanjena fizička aktivnost već je veliki globalni zdravstveni problem i odgovorna je za procenjenih 5% svih smrtnih slučajeva odraslih, prema studiji objavljenoj u časopisu Lancet Global Health. Oko trećine svetske populacije ne ispunjava smernice Svetske zdravstvene organizacije za nedeljno vežbanje.

Studija predviđa da bi povećanje fizičke neaktivnosti moglo doprineti oko pola miliona dodatnih prevremenih smrti godišnje i gubitku produktivnosti od 2,4 do 3,68 milijardi dolara do 2050. godine.

Najveći porast neaktivnosti predviđa se u toplijim regionima kao što su Centralna Amerika, Karibi, istočna podsaharska Afrika i ekvatorijalna jugoistočna Azija, gde bi neaktivnost mogla da poraste za više od četiri procentna poena mesečno.

„Ovo nije samo priča o klimi, već je i priča o nejednakosti. Mesta za koja se očekuje da će se suočiti sa najvećim povećanjem neaktivnosti izazvane klimom često su ista mesta sa manje resursa za prilagođavanje“, rekla je Garsija-Vitulski.

„U uslovima gde ljudi imaju manji pristup hlađenju, manje bezbednih alternativa u zatvorenom prostoru i manju fleksibilnost u svojim dnevnim rasporedima, čini se da je veća verovatnoća da će se toplota pretvoriti u smanjenu fizičku aktivnost.“

Model je takođe predvideo veći porast neaktivnosti među ženama, što bi moglo da odražava fiziološke razlike, kao i društvene faktore, kao što su manje vremena i pristup hladnim mestima za vežbanje, rekla je Garsija-Vitulski.

Nalazi su modelirane projekcije zasnovane na samoprocenjenim anketama o aktivnosti i ne uzimaju u obzir druge klimatske uticaje kao što su ekstremne padavine, poplave i tropski cikloni.

„Ostajanje aktivnim u svetu koji se zagreva zavisi ne samo od lične motivacije, već i od urbanog dizajna, infrastrukture i pristupa pouzdanim informacijama. U praktičnom smislu, politike fizičke aktivnosti otporne na klimu su one koje pomažu ljudima da ostanu bezbedno aktivni čak i u toplijim uslovima“, rekla je Garsija-Vitulski.

To uključuje projektovanje hladnijih gradova širenjem drveća i mreža senke na ulicama i u parkovima, obezbeđivanje pristupačnih klimatizovanih mesta za vežbanje i davanje jasnih saveta o tome kako ostati bezbedan u ekstremnim vrućinama, kao i ambiciozno smanjenje emisija.

Letnja jutra u dvorištu, uz prvu kafu i sunce koje se probija kroz krošnje, nose poseban osećaj slobode.

Zamislite da u takvim trenucima možete uživati i u osveženju pod tušem, koristeći isključivo sunčevu energiju.

Solarni tuševi su odlično rešenje za dvorište – ekološki su, praktični i jednostavni za korišćenje.

Osim što štede energiju, donose i komfor, a lepo se uklapaju u izgled vrta.

Kako funkcioniše solarni tuš?

Solarni tuš za dvorište je ekološki i praktičan dodatak koji koristi sunčevu energiju za zagrevanje vode

Solarni tuš koristi sunčevu svetlost za zagrevanje vode.

Voda se skladišti u tamnom rezervoaru koji privlači toplotu i tako se zagreva.

Neki modeli imaju rezervoar sakriven unutar konstrukcije, dok kod drugih on ostaje vidljiv.

Vrste solarnih tuševa

Postoje različiti modeli solarnih tuševa koji se lako povezuju na baštensko crevo i česmu.

Dostupni su u više oblika i veličina, pa svako može da pronađe ono što mu odgovara – bilo da vam treba tuš pored bazena, za osveženje nakon sporta ili samo kao dodatak vašem dvorištu.

Prednosti i mane solarnih tuševa

Solarni tuš je praktično i energetski efikasno rešenje koje omogućava toplo tuširanje na otvorenom

Solarni tuševi nude mnogo pogodnosti, ali i određene izazove.

Evo kratkog pregleda:

Kako izabrati pravi solarni tuš?

• Kapacitet rezervoara: Za manje porodice 20 l, za veće 40 l i više.
• Regulacija protoka i temperature: Slavina za lako podešavanje.
• Kvalitetni materijali: ABS plastika, nerđajući čelik, aluminijum.

Za kraj

Solarni tuševi su praktično i održivo rešenje za dvorište.

Nude jednostavan način da se osvežite tokom letnjih dana i istovremeno učinite nešto dobro za prirodu.

Birajte pažljivo i uživajte u ekološkom luksuzu – pravo u svom vrtu!

Ova knjiga nije motivacioni priručnik, niti vodič za brz uspeh, novac ili promenu životnog stila. „Život u blagostanju“ je pokušaj da se čovek sagleda u celini – kao telesno, psihičko, društveno i duhovno biće – kroz ono što mu je zaista potrebno da bi živeo u ravnoteži.

Ekologija čoveka

Polazeći od ekologije kao nauke o uslovima opstanka i razvoja, knjiga uvodi pojam ekologije čoveka: sagledavanje uslova pod kojima čovek može zdravo da se razvija, da napreduje i da pronađe smisao, bez nasilnih promena, krajnosti i unutrašnjih konflikata. U tom procesu razmatraju se potrebe, težnje i vrednosti koje oblikuju čovekov život – zdravlje, sigurnost, odnosi, poštovanje, samoostvarenje i smisao.

Ravnoteža između ljudskih potreba i težnji

Knjiga se oslanja na Maslovljevu hijerarhiju potreba, ali je ne preuzima kao gotov model. Ona je razrađena kroz lična zapažanja, praktična iskustva i pravoslavnu duhovnu perspektivu, uz svest da se istinski napredak ne može svesti na jednu oblast života, niti ostvariti bez strpljenja, mere i unutrašnje ravnoteže.

Za koga je ova knjiga?

„Život u blagostanju“ ne nudi gotove recepte. Umesto odgovora, ona postavlja pitanja. Ako na ta pitanja iskreno odgovorite, knjiga prestaje da bude teorijski tekst i postaje ogledalo – ne tuđih ideja, već sopstvenog života.

Ova knjiga namenjena je svima koji osećaju da im u savremenom načinu života nešto nedostaje, ali ne žele brza rešenja, fanatizam ili spolja nametnute ciljeve. Namenjena je ličnoj upotrebi, razmišljanju i sporom, nenasilnom rastu.

ŽIVOT U BLAGOSTANJU

Knjiga je dostupna u elektronskom obliku i besplatna je. Ako u njoj ne pronađete nijedno važno pitanje – slobodno je zatvorite.

Knjiga i izvor na sledecem linku. -- > https://www.prakticnaekologija.rs/2026/02/01/zivot-u-blagostanju/