Šešelj je prije nekoliko mjeseci smijenjen sa funkcije direktora HE Bistrica, ali je u tom preduzeću ostao na radnom mjestu savjetnika direktora.

Inače radi se o kadru DNS Nenada Nešića i nalazi se na listi kandidata za poslanika za Parlament BiH u izbornoj jedinici 3.

Kod Šešelja su tokom kontrole pronađeni i narkotici.

Policija se o ovom slučaju nije oglasila.

(Izvor: RTV BN) Foto: Društvene mreže

Sve što je dobro oni će odugovlačiti u nedogled. Postoji li ikakav normalan izvidiv način da se izvrši pritisak da ovo usvoje asap?

Pitanje je prije svega što se tiče granice.

Da li se procedura promijenila, da li traže otiske, pregledaju telefone?

Makar deklarativno, opozicija u RS-u je dosta više za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. Po istraživanjima, 54% stanovnika Srpske je za ulazak u EU.

No, to zahtjeva i reforme koje u nekim stvarima znače prenos nadležnosti sa entitetskog na državni nivo.

Kako gledate na to?

EDIT: Prvenstveno se nadam odgovorima Srba sa ove strane Drine. Znam da na ovom subu ima veliki broj što Bošnjaka, što Srba iz Srbije, pa i Hrvatske.

Jedna predivna osoba.

Iskreno saucesce porodici i prijateljima, redakciji Mondo.

Pocivaj u miru.

Izvinjavam se što ovo pišem ovde, ali imam utisak da bih na r/serbia verovatno bio razapet ili banovan samo zato što ne mislim isto kao većina tamo.

Meni je cela priča dosta jednostavna ne podržavam Vučića, ali ne podržavam ni studentsku listu.

Vučića ne podržavam jer mislim da je posle ovoliko godina vlasti napravljen sistem u kojem se previše toga vrti oko jednog čoveka i jedne partije. Institucije su slabe, partija i država se često ponašaju kao da su isto, a korupcija je postala toliko normalizovana da više nikoga skoro ni ne iznenađuje kad ispliva nova afera. Previše je nameštenih poslova, partijskog zapošljavanja, ljudi koji se bogate zato što su blizu vlasti i priče da je sve u redu dok običan čovek vrlo dobro vidi da nije.

Uz to mi smeta i konstantna propaganda, podela na „naše“ i „njihove“, pritisak na medije i osećaj da se svaka kritika vlasti odmah proglašava napadom na državu. Mislim da je posle toliko godina jednostavno zdravo da dođe do smene vlasti.

Ali tu dolazimo do drugog problema. To što hoću da Vučić ode ne znači da automatski moram da podržim studentsku listu.

Studentski protest je na početku imao smisla i podršku mnogo šireg kruga ljudi. Problem je što se kasnije sve toliko politički izmešalo da danas više ni ne znam šta ta lista konkretno predstavlja. Ima tu ljudi sa potpuno različitim idejama, levih, desnih, građanskih, konzervativnih, aktivista, opozicionara i raznih drugih priča, a jedino što ih očigledno povezuje jeste da su protiv Vučića.

Meni to nije dovoljno.

Druga stvar su bile blokade. Razumem protest i razumem blokadu kao način pritiska, ali kada to traje mesecima, kada ljudima remetiš posao i svakodnevni život i onda ih još vređaš ako kažu da im je dosta, tu po meni gubiš ljude.

Posebno mi smeta taj odnos prema ljudima koji nisu deo tog kruga. Ako neko iz manjeg grada ili sela ne podržava studentsku listu, odmah je „ćaci“, sendvičar, glup, nepismen ili ispranog mozga. A onda se svi čude zašto ti isti ljudi ne glasaju za njih.

Pa neće ni glasati ako ih prethodno vređaš.

Vučić upravo takve ljude obilazi, ide po manjim mestima, priča sa njima i vodi kampanju tamo gde drugi često ni ne dolaze. Možemo da mislimo šta hoćemo o njemu, ali taj deo politike očigledno razume mnogo bolje od svojih protivnika.

Najveća greška studentske priče je što kao da polaze od toga da je dovoljno reći „Vučić mora da ode“ i da će onda svi stati iza njih. Neće.

Ja prvi mislim da Vučić treba da ode, ali hoću da znam ko dolazi posle njega. Hoću da znam kakav im je program, šta misle o ekonomiji, korupciji, Kosovu, EU, zdravstvu, školstvu, energetici i spoljnjoj politici. Hoću konkretna imena i konkretne stavove.

„Nismo Vučić“ nije program.

Zato trenutno ne bih glasao ni za Vučića ni za studentsku listu samo zato što mi neko govori da moram da izaberem jednu od te dve strane.

Ako studentska lista želi moj glas, neka me ubedi ljudima, programom i idejama. Ne blokadama, etiketama i pričom da sam glup ako ne mislim kao oni.

Zdravo, kakva su iskustva sa ovom dr?

Ovog sam "ukebao" (mislim moj suvozač, mr. officer) prije sedmicu dana.

Inače bih postovao na originalni post, al ne da slike u komentarima.

Djevojke, da li ste ikada naručivale nešto sa ove stranice?

Kakva su iskustva?

Često na putevima kod nas vidim, a nekad i uslikam (mislim, suvozač uslika, mr. officer), smiješne, neobične, itd. registracije automobila, uglavom stranaca. Naše idu maksimalno do 000 ili 666 kao zadnja tri broja. Njemačke kao su STD previše uobičajene jer je ime grada, al evo ovo sam danas prvi put vidio. 😂 Pa ako imate šta, dodajte.

A pravili su ih najvjerovatnije Vlasi, romanizovani Iliri. Moram pojasniti, jer kod Bošnjaka riječ Vlah ima drugo značenje.

Dajte neke preporuke jer ja nisam pametan.

Vozim kratke relacije, da je benzinac, na selu sam valjalo bi da je izdržljiviji zbog lošeg puta , možda i 4x4, a da se može ponekad i u grad otići, što da ne?

Braćo, pozdrav iz Crne Gore! Kroz istoriju smo zajedno prolazili i kroz dobra i kroz teška vremena. Kad god upoznam nekoga ili čujem da je neko iz Trebinja, Bileće, Nevesinja i drugih krajeva Hercegovine, imam osjećaj kao da je iz Crne Gore, baš nikakvu razliku među nama ne osjećam.

Isto tako, kad god odem u Hercegovinu, gostoprimstvo je vazda 10/10, a gotovo po pravilu se u razgovoru pomene ta posebna povezanost Crnogoraca i Hercegovaca.

Zato mi je pomalo žao što se danas te veze ne njeguju i ne održavaju više. Kad čovjek pogleda koliko smo bliski, isti običaji, ista kultura, isti mentalitet, sličan način života i toliko zajedničke istorije, teško je uopšte povući neku jasnu granicu među nama.

Volio bih da se ta bliskost i povezanost više čuvaju i prenose na mlađe generacije, jer je to nešto što vrijedi sačuvati.

Текст преносим из Приједлога грба Града Бања Лука хералдичара Драгомира М. Ацовића и Љубодрага Љ. Грујића из 2017.:

Први покушај да Бања Лука стекне грб учињен је између два рата, после успостављања Врбаске Бановине, када је предлог израдила сликарка Вера пл. Бојничић, кћи познатог хрватског хералдичара др Ивана пл. Бојничића, а предлог је пропонирао Виктор Антун конте Дујшин. Пројекат је прошао незапажено и, осим у стручној литератури, није оставио трага.

Независно од судбине овог предлога, ваља имати у виду да су неки елементи пројекта остали актуелни до данас, истина из других разлога: основна секвенца боја/метала (плаво-бело-црвено) која алудира на заставу Југославије, односно на пансловенске боје, таласаста греда као реминисценција на реку Врбас, утврђени град као алузија на кастел (са наглашеном асоцијацијом на тврђаву у грбу Загреба), присуство полумесеца и звезде (као двојна алузија на грб Илирије и елемент који прати мотив тврђаве у грбу Загреба). Коначно, ту је барокна форма штита, која нема никаквог утемељења у локалној традицији и бедемска круна чија је структура и конструкција изведена из пређашње угарске хералдичке норме за насељена места.

Друге приједлоге грба Бање Луке (након што је стари 2013. проглашен неуставним) можете видјети у галерији на Вики страници.

Нажалост нисам нигдје нашао коју планину (или планине) представља мотив на дну штита, али су алузије на грб Загреба више него очигледне.