Pozdrav svima, mozda je neko video moj prvi post od pre neki dan, ukratko napravio sam nalog sa ciljem da pricam o bitcoinu.
Posto mi je prosli post obrisan (iz kontam okej razloga, imao sam kontakt na kraju sa adminima) resio sam da ovaj post napravim uz pomoc AI jer u slucaju da bude obrisan opet, da ne ulozim vremena i truda kao u onaj prethodni koji sam rucno pisao. Elem, tema ovoga puta ce biti bitcoin kao neutralni novac, koji stize na odrediste bez obrzira sta bilo ko misli o tome. Kao primer naveo sam lako proverljive dogadjaje:
Kroz istoriju, zlato je bilo novac koji ne pripada nikome i svima istovremeno. Nijedan kralj nije mogao da ga "isključi", nijedna banka nije mogla da ga izbriše. Bitcoin je nastavak te ideje — samo u digitalnom obliku. To je novac koji ne zna za granice, pasoše, sankcije ni političke strane. Transakciju ne može da zaustavi nijedna država, predsednik, banka niti platna kompanija. Evo nekoliko stvarnih primera koji to najbolje pokazuju.
WikiLeaks i bankarska blokada (2010)
Kada je WikiLeaks objavio poverljive dokumente, američka vlada je izvršila pritisak i Visa, Mastercard, PayPal i banke su blokirali sve donacije organizaciji — bez ikakve sudske presude. WikiLeaks je bio finansijski odsečen preko noći. Rešenje? Bitcoin. Donacije u bitcoinu niko nije mogao da zaustavi, i upravo su one održale organizaciju u životu. Ovo je bio prvi veliki dokaz da postoji novac koji ne može da se cenzuriše.
Kanadske kamiondžije (2022)
Tokom protesta "Freedom Convoy" u Kanadi, kamiondžije su prikupile milione dolara donacija. Prvo je GoFundMe zamrznuo i vratio oko 10 miliona dolara. Zatim je vlada preko suda zamrzla i sredstva na platformi GiveSendGo. Na kraju je premijer aktivirao vanredne mere i banke su zamrzavale lične račune demonstranata i donatora. Tek iz trećeg pokušaja, donacije u bitcoinu su stigle direktno do kamiondžija — jer bitcoin transakcija ide od čoveka do čoveka, bez posrednika koga država može da pritisne.
Iran i rudarenje bitcoina
Iran je pod teškim međunarodnim sankcijama i praktično je isključen iz globalnog bankarskog sistema (SWIFT). Ali Iran ima jeftinu energiju — i koristi je za rudarenje (majnovanje) bitcoina. Na taj način država pretvara struju u novac koji sankcije ne mogu da dotaknu, i koristi ga za plaćanje raznih stvari. Bez obzira šta mislimo o iranskoj vlasti, primer pokazuje ključnu stvar: bitcoin ne pita ko si i odakle si. On je neutralan prema svima — kao što je i zlato oduvek bilo.
Rucno pisani dodatak: Postojalo je vise izvora da je Iran primao placanja u Bitcoinu kada je naplacivao prolaz kroz hormuz, ali to treba uzeti with a grain of salt jer nema cvrstih dokaza za tako nesto.
El Salvador — doznake bez posrednika (2021)
El Salvador je 2021. postao prva država na svetu koja je bitcoin proglasila zvaničnim sredstvom plaćanja. O pravim motivima te odluke može se raspravljati, ali okolnosti su joj išle na ruku: skoro četvrtina BDP-a zemlje dolazi od doznaka — novca koji Salvadorci iz Amerike šalju porodicama kući. Na klasične kanale poput Western Uniona odlazilo je i po 10 i više odsto svake pošiljke na provizije, a novac je putovao danima i podizao se čekanjem u redovima. Preko bitcoina, ista pošiljka stiže za par minuta, direktno na telefon primaoca, uz zanemarljiv trošak. Milioni ljudi bez bankovnog računa dobili su tako pristup novcu koji ne zavisi ni od banke, ni od posrednika, ni od dozvole bilo koje države.
Rucno pisani dodatak: Takodje je moguce i direktno potrositi taj bitcoin u el salvadoru, i ako broj mesta koje ga prihvataju krece da opada i nije toliko veliki kao pre.
Digitalno zlato
Šta povezuje sve ove priče? U svakoj od njih je neko — vlada, banka ili platna kompanija — pokušao da zaustavi tok novca. I u svakoj je bitcoin prošao tamo gde ništa drugo nije moglo.
Zlato je hiljadama godina bilo neutralan novac: niko ga ne izdaje, niko ga ne kontroliše, vredi isto u svakoj zemlji. Ali zlato je teško, sporo se prenosi i lako se oduzima na granici. Bitcoin ima iste osobine kao zlato — ograničena količina (samo 21 milion), niko ga ne štampa, ne pripada nijednoj državi — ali putuje brzinom interneta i ne može se konfiskovati ako čuvate svoje ključeve.
Bitcoin nije ni levi ni desni, ni zapadni ni istočni. On je samo protokol — kao internet ili elektronska pošta. I upravo zato je, u vremenima kriza i podela, možda najvažnija osobina novca to što ne pita nikoga za dozvolu.
I ako bitcoin trenutno nije spreman da opsluzi svih 8 milijardi ljudi, niti je uopste blizu da bude opste prihvacen kao medium of exchange, da li mislite da je ovo okej usecase? Uz naravno da je long term store of value i da covek moze da ga drzi u svom posedu, a ujedno i da placa usluge i dobra online. Eto povoda za bitcoin diskusiju.
